Visokogorsko planinarenje #6

Sunce se stidljivo probijalo kroz visoke krošnje dok su Vuk, Meda, Lisica i Zeka veselo hodali stazom živopisne šumadijske planine. Njihova radosna priča odjekivala je gustom bukovom šumom. Iznenada, su začuli glas koji se njima obraćao.

Okrenuli su se i ugledali starijeg gospodina u planinarskoj opremi, sa osmehom na licu i štapom u ruci. Bio je to poznati srpski planinar i doktor, čiji su se podvizi u osvajanju najviših vrhova sveta prepričavali među planinarskom zajednicom.

„Dobar dan, mladi planinari!“ pozdravio ih je doktor sa širokim osmehom. „Čuo sam vas kako istražujete ove prelepe predele. Gde vas put vodi danas?“

Vuk, hrabro iskorači i odgovori: „Mi smo Planinarska Družina, a danas istražujemo ove divne planine. Čuli smo o vašim neverovatnim podvizima i avanturama, posebno na Himalajima!“

Doktor je s osmehom prihvatio kompliment. „Ah, Himalaji! To je posebno čudo prirode sa neverovatnom energijom koja očarava. Imate li možda planove da ih posetite?“

„Pa, razmišljali smo o tome, ali čini se prilično izazovno. Imate li neki savet za nas?“ odgovori Meda.

Doktor je zastao, pogledao ih ozbiljno i rekao: „Visokogorsko planinarenje zaista jeste izazovno, ali iskustvo, znanje, fizička i psihička priprema su neophodne ako želite time da se bavite. Međutim, ako imate strast i hrabrost, svaki vrh postaje mogućnost.“

Lisica, znatiželjna kao i uvek, upita: „Da li imate neku posebnu priču koju biste podelili s nama?“

Doktor se nasmešio. „Oh, naravno! Na mom poslednjem putovanju na vrh Anapurna, suočio sam se sa izazovima koje nisam očekivao. Da li bi hteli da čujete više?“

I tako, na malenom travnatom proplanku, uz sendviče iz ranca, Planinarska Družina slušala je fascinantne priče doktora o njegovim avanturama na Himalajima. Dijalog i smeh odjekivali su pitomim predelom, stvarajući vezu između iskusnog doktora i mladih entuzijasta. Susret sa doktorom postao je ključni trenutak koji će oblikovati njihovu budućnost na planinama.

Nakon ovog susreta, Vuk, Meda, Lisica i Zeka su se povukli na mirno mesto u planinskom kampu kako bi razgovarali o svojim planovima. Sedeli su oko logorske vatre, osvetljeni treptavim plamenom, dok su zvezde sijale na tamnom nebu.

Meda, vođen radoznalošću, je predložio: „Šta mislite o tome da dodatno istražimo visokogorstvo? Zvuči baš primamljivo“.

Svi su složno klimnuli glavom, a Zeka je dodao sa malo zabrinutosti: „Ali kako ćemo saznati šta nam je potrebno? Nikada nismo bili na visokim vrhovima.“

U tom trenutku, Vuk se ozari osmehom. „Imam ideju! Sećate li se instruktora Slaviše koga smo upoznali na jednoj od akcija? On je taj koji nam može pomoći da steknemo veštine koje su nam potrebne.“ Lisica je odmah bila zainteresovana: „Gde ga možemo pronaći?“. 

Odlučili su da se raspitaju u kampu, nadajući se da će dobiti informacije. Nakon svega nekoliko trenutaka, došli su do saznanja da Slaviša često organizuje visokogorske obuke Planinarskog saveza Srbije, baš ono što je njima trebalo.

Vuk reče odlučno: „Mislim da je ovo pravi korak pre nego što se upustimo u nešto tako veliko kao što su Himalaji. Hajde da pronađemo instruktora i zatražimo njegovu pomoć.“

Nastaviće se…