#4

Bilo je proleće u planinama Srbije, a sunce je blistalo na nebu, najavljujući još jedan prelep dan. Među našom družinom raslo je uzbuđenje jer su otkrili da se lokalni planinarski klub sprema da organizuje takmičenje u planinarskoj orijentaciji u okviru lige Planinarskog saveza Srbije.

Zeka, Vuk, Lisica i Meda su imali dosta iskustva u planinarenju i znali su kako da se orijentišu i snalaze u prirodi koristeći kartu i kompas. Međutim, nikada do sada nisu učestvovali u takmičenju. Odlučili su se da se prijave u rekreativnoj kategoriji jer su želeli da testiraju svoje veštine i nauče nešto novo.

Na dan takmičenja, četiri drugara su došla na startnu tačku. Sve je bilo spremno za početak takmičenja. Planinari različitih klubova, podeljeni u ekipe, u dresovima sa klupskim obeležjima pripremali su se za start. 

Na prijavnom mestu su ih dočekali sudija Bora i delegat Vlada, dvojica iskusnih organizatora i orijentiraca. Sudija Bora je držao kartu i ozbiljno se obratio Zeki, Lisici, Vuku i Medi.

„Dragi takmičari, danas ćete biti jedna ekipa. Morate se držati zajedno na stazi i pomoći jedni drugima. Na karti su ucrtane kontrolne tačke koje morate pronaći prema zadatom redosledu. Na svakoj kontrolnoj tački nalazi se narandžasto-bela prizma označena sa brojem. Vaš zadatak je da ih pronađete i evidentirate. Spremni?“

Planinarska Družina je složno i istovremeno klimnula glavama u znak odobravanja, a sudija Bora im je predao kartu. Karta je bila detaljna i pokazivala je sve staze i planinske vrhove u okolini. Uzeli su svoje kompase i orijentisali je prema severu.

Na znak sudije, četiri prijatelja su krenuli u potragu za kontrolnim tačkama. Zeka je bio najbrži, pa je pretrčavao staze i brda bez napora. Vuk se isticao u čitanju karte i koristio svoj kompas kako bi precizno odredio pravac. Lisica je koristila svoju lukavost kako bi pronašla skrivene prizme, a Meda je vodio računa o tome da se uvek odredi sever kako se ne bi izgubili.

Prva kontrolna tačka bila je na vrhu brda. Kada su stigli tamo, pronašli su narandžasto-belu prizmu i evidentirali svoj dolazak. Nisu gubili vreme, već su se brzo uputili ka sledećoj tački. Sledili su planiranu rutu na karti, često gledajući čas u kompas, čas u kartu kako bi se orijentisali.

Ubrzo su pronašli drugu kontrolnu tačku, a potom i treću. Bilo je izazovno, ali četiri prijatelja su uspevali da reše svaki problem na putu. Lisica je čak primenila svoje lukavstvo kako bi prevarila nagib terena i uštedela vreme.

Usput su sretali takmičare drugih ekipa ukrštajući se sa njihovim putanjama svaka za sebe rešavajući zadatke sa karte. 

Na sredini trke, naišli su na prelepu livadu prekrivenu šarenim cvećem. Zeka se zaustavio kako bi ubrao cvetić za svakog. Svi su se nasmejali i setili koliko je planinarenje zabavno.

Kako su se približavali poslednjoj kontrolnoj tački, osetili su uzbuđenje. Zeka je trčao brže nego ikad, a Meda je držao kartu čvrsto u ruci. Vuk je usmeravao put prema kompasu, a Lisica je tražila znakove na terenu.

Kada su stigli do cilja, znali su da su uspeli. Pronašli su sve kontrolne tačke i uspešno rešili sve zadatke. Svi su se složili da je ovo bila avantura za pamćenje, iako su se takmičili prvi put dokazali su svoje sposobnosti u snalaženju na planinaskom terenu. Sudija Bora i delegat Vlada su im srdačno čestitali na izvanrednom vremenu i uručili zaslužene medalje na pobedničkom postolju.

„Ovo je bilo fantastično,“ rekao je sudija Bora. „Videli smo da imate pravu ekipu koja se međusobno podržava i to nas čini ponosnim.“

Nakon takmičenja, četiri prijatelja su odlučili da će se i dalje takmičiti u orijentaciji i istraživati prirodu zajedno. Njihova ljubav prema planinama i avanturama bila je jača nego ikad.

Tako su Zeka, Vuk, Lisica i Meda postali uspešni takmičari, a njihove avanture su se prepričavale širom Srbije. Ali najvažnije od svega, naučili su koliko je važno podržavati jedni druge, čak i u najizazovnijim situacijama. Planinarska Družina je naučila da su zajedništvo i podrška ključ uspeha, kako u planinama, tako i u životu.

Pitanja za decu o ovoj priči

Ako želite da podstaknete decu na razmišljanje, razgovor, i dublje razumevanje ove priče, istovremeno razvijate njihove veštine kritičkog razmišljanja i komunikacije, evo naših predloga za pitanja koja im možete postaviti:

• Kako su se Zeka, Vuk, Lisica i Meda pripremali za planinarsko orijentaciono takmičenje? 
• Kako su se osećali pred početak trke?
• Šta je sudija Bora rekao Planinarskoj Družini pre nego što su krenuli na trku? 
• Zašto je važno da se timovi drže zajedno tokom takmičenja?
• Kako su Zeka, Vuk, Lisica i Meda koristili svoje individualne veštine tokom takmičenja? Ko je bio najbrži? Ko je bio najlukaviji?
• Kako su četiri prijatelja rešavali probleme i izazove na stazi tokom trke? Dajte primere.
• Kako su se osećali kada su stigli do cilja i shvatili da su uspeli da pronađu sve kontrolne tačke?
• Zašto su bili ponosni na sebe?
• Šta su Zeka, Vuk, Lisica i Meda naučili iz ove avanture?
• Kako su se promenili kao tim i kao pojedinci?
• Zašto je važno podržavati i pomagati jedni drugima, kako je to prikazano u priči? Kako ova lekcija može biti primenjena u svakodnevnom životu?
• Kako biste vi opisali ključne poruke ove priče? Kako se osećate nakon što ste pročitali ovo priču?

Ova pitanja će podstaći decu da razmisle o priči, njenim likovima i porukama koje nosi, i tako produbiti njihovo razumevanje i maštovitost.