Sunčevi zraci su se prebacivali preko zidova farme bake Krpene, obasjavajući travnate proplanke i šarenice prolećnog cveća. Bio je to savršen dan za veliku trku prasića koja se organizovala svakog proleća.
Prasići su već bili okupljeni na startu, njihove rozikave njuškice treperile su od uzbuđenja. Dva nerazdvojna prijatelja, Grok i Štrok, žustro su đipkali ubeđeni da su najbrži trkači na farmi.
„Haha, znaš li samo koliko sam trenirao za ovu trku?“ hvalio se Štrok. „Smrvićeš se od sramote kada me samo vidiš kako jurim!“
„Ma pričaj ti koliko hoćeš!“ sikćući je uzvratio Grok. „Videću te samo na startu!“
Ubrzo je stigla baka Krpena, noseći svoju čuvenu kariranu kecelju. „Dobro, deco, nadam se da ste se svi spremili za veliku trku!“ viknu ona glasno, privlačeći pažnju uzvrpoljenoj gomili prasića.
„Da, bako!“ zagrokćaše prasad uglas.
„Ali pre nego što počnemo, moram da vam ponovim pravila“, nastavi starica pokazujući svoj štap. „Nema guranja, nema varanja, niti bilo kakvog nepoštenja. Trka treba da bude fer i zabavna za sve!“
Grok i Štrok su se pogledali i za tren ušuškali jedno uz drugo. „Naravno da nećemo varati, bako!“ reče Štrok sasvim nevino. „Bićemo pošteni!“ doda Grok, a njihove rozikave njuškice su se zgrčile u nekakvoj grimasi.
Baka ih je sumnjičavo pogledala, ali onda započe trku: „Na svoja mesta, pozor… spremni… sad!“
Prasići su poleteli niz stazu, željni da pokažu svoje sposobnosti pred ostalima. Grok i Štrok su odmah potrčali u vodećoj grupi, njihova tela su se klatila napred-nazad.
Trka je vodila oko čitave farme – pored svinjca, obora za krave, kokošinjca i pčelinjaka, pa nazad ka startu. Prvi deo staze je prošao u vedrom takmičarskom duhu, svi su davali sve od sebe.
Međutim, kada je grupa prošla pored kokošinjca, Štrok je ugledao savršenu priliku. Naglo je suknuo u stranu i snažno udario pravo u Groka! Ovaj se stropoštao pravo u kaljugu blatnjave vode za piliće.
„Haha, očigledno nisi dovoljno trenirao, smotanče jedan!“ cerio se Štrok dok je projurio pored svog druga.
Grok je ljutito ustao, sav uprskan blatom od glave do repa. „Ovo ti neće tako lako proći!“ promrmljao je on i pripremio se za kontranapad.
Do bašte su obojica stigli skoro rame uz rame. Međutim, tu je Grok svojim prednjim papkom zgazio na Štrokovu zadnju nogu izbacivši ga potpuno iz ravnoteže. Štrok je posrnuo i pao suknuvši glavom u bazen za svinje!
Oblaci prljavštine i blatnjave vode su se rasuli u vazduh dok se Štrok izvalio na površinu prskajući na sve strane. „Ah, gad, gad!“ grgoljio je besno.
Grok se već udaljio rekordnom brzinom, ostavivši svog prijatelja da nađe izlaz iz lokve.
I tako su nastavili tokom cele trke. Dva praseta koja nisu birala sredstva da prestignu jedno drugo. Gurali su se ramenima, kačili se za repove, pa čak i šutirali komade blata jedan na drugog! Publika je lelekala od uzbuđenja dok su prasići pravili cirkus od trke.
Na samom finišu, Grok i Štrok su bili rame uz rame. Obojica blatnjavi i zadihani, zurili su jedno u drugo odlučni da budu prvi. U poslednjem naletu su se sudarili i okliznuli stvarajući ogromne pljuskove blatnjave vodurine!
Prasad su zapljeskala ovoj spektakularnoj završnici. Međutim, u tom trenutku iz gomile se izdvoji jedna čvrsta figura – baka Krpena, sva izobličena od ljutine!
„Grok! Štrok! Prestanite odmah s tim prostaklukom!“ zagrmela je ona mašući štapom prema dvojcu da se umire.
„Ovo je nedolično ponašanje za sportsko takmičenje!“ grdila ih je bakica, dok su joj obrazi treperili od besa. „Gurali ste se, vukli za repove, blatili jedno drugo! Pa gde je sav taj fer plej o kojem smo pričali?“
Grok i Štrok su stajali skrušeno trudeći se da ne gledaju jedan drugome u oči. Njih dvojica su shvatili da su se poneli suprotno od svega onog što trka prasića treba da predstavlja – zabavu i sportski duh.
„Izvinite, bako…“ promrmljao je Grok grebuckajući papkom po zemlji. „Stvarno nam je žao…“ pridružio mu se Štrok svestan sramote.
Baka Krpena ih je prostrelila oštrim pogledom, a onda uzdahnula: „Zbog vašeg nedoličnog ponašanja, obojica ste diskvalifikovani iz trke!“
Ostala prasad su se sledila, ali su se složila sa bakom. Grok i Štrok su prešli granicu poštene igre.
Razmaženi dvojac je skrušeno krenuo nazad ka svinjcu ostavljajući blatnjave tragove za sobom. Izgubili su trku, ali naučili su važnu lekciju – poštenje i dobra sportska atmosfera su mnogo važniji od same pobede. Od tog dana su shvatili da treba uživati u takmičenju i druženju sa drugim prasićima, umesto da žrtvuju sve samo da budu prvi.
Sunce se polako spuštalo iza farme bacajući poslednje zrake na blatnjave tragove Groka i Štroka. Njih dvojica su konačno naučili životnu pouku o fer pleju koja će im biti vodilja u mnogim budućim utakmicama i nadmetanjima.
