Mihajlo je sedeo usred svoje sobe, okružen šarenim kockicama. Pored njega su bili njegovi omiljeni junaci – Crveni nindža i njegov nindža meč i Vatreni zmaj. Mihajlo se malo zamislio, zastao je, pogledao svoje napravljene projekte od kockica sa kojima je voleo da se igra i osmehnuo se.
Ova priča je posebna jer prati stvarnog junaka – Mihajla. On nije lik iz mašte, već dete koje svojim avanturama i karakterom inspiriše oca i ovu priču oni su zajedno osmislili.
„Danas ćemo napraviti veliku avanturu!“, rekao je glasno.
Uzeo je Zelenog zmaja i postavio ga pored Crvenog nindže. Zatim je pronašao mehaničko-kristalnog kentaura sa dugačkim kopljem. Mihajlo je znao da će ova trojka napraviti pravu priču…
Zamišljao je kako Zeleni zmaj leti visoko iznad oblaka, nindža čvrsto drži upravljač, a kentaur korača ispod njih, čuvajući ih. Svaka kockica je imala svoju ulogu, svaki lik svoju priču.
„Moramo da zaštitimo naše prijatelje!“, prozborio je Mihajlo, pomerajući projekte od kockica. „Naši heroji kreću u misiju!“
I tako je počela nova pustolovina u svetu njegove mašte, gde su kockice mogle da postanu bilo šta – od letelica do čarobnih mačeva, od čudovišta do spasilaca.
Mihajlo je nasmejano gledao svoje junake, spremne za veliko putovanje koje će trajati sve dok ga mašta bude vodila.
Na proplanku, gde se šuma bambusa preliva u zeleni tepih trave, sedeo je veliki Vatreni zmaj. Mihajlo, obučen u svoje plavo nindža odelo, nežno je češkao svog velikog druga.
„Znaš šta, druže?“, šapnuo je Mihajlo. „Ti si najlepši i najbolji zmaj na svetu!“
Zmaj se blago nasmejao, ili bar onako kako zmajevi znaju da se nasmeju – toplim dahom koji je malo zamaglio travu oko njih. Mihajlo je znao da zmajevi izgledaju strašno za one koji ih ne poznaju – veliki zubi, sjajne kandže i moćna vatra koja iz njih izbija. Ali on je znao istinu – zmajevi su kao veliki, topli mačići koji žele samo da ih neko mazi.
Kada je Mihajlo počeo da ga česka po vratu, zmaj se od zadovoljstva prevrnuo na leđa. Mihajlo mu je skočio na stomak, nastavaljajući da ga česka svim srcem.
Između njih je postojala posebna veza. Ne ona obična, vec nešto sasvim drugačije – telepatska veza nindže i zmaja. Oni su mogli da razmenjuju misli, osećanja i slike samo jednim pogledom.
„Šta ćemo sad da radimo?“, upitao je Mihajlo.
Zmaj mu je odgovorio – ne rečima, već slikom avanture koja se tek spremala da počne.
Mihajlo je napeto posmatrao scenu pred sobom. Crveni nindža je jurio, a za njim desetak sjajnih, ljubičastih kristalnih nindži. Njihove figure su sijale poput stakla na suncu, ali u očima su im gorela plamteća spremnost za borbu.
„Vatreni, spremi se!“, povikao je Mihajlo.
Zmaj je momentalno reagovao. Njegov stomak je počeo da svetli belom svetlošću koja se brzo penjala ka grlu. Mihajlo je osetio toplinu koja je dolazila od zmaja – pravu, snažnu toplinu prijateljstva i zaštite.
U istom trenutku, iz zmajnih čeljusti je kao mlaz belog plamena poletela vatra, stvarajući zaštitni zid između Crvenog nindže i njegovih progonitelja. Ali kristalne nindže nisu stale! Nastavili su da jurišaju pravo prema zmaju, kao da ih ništa ne može zaustaviti.
„Šta oni hoće?“, promrmljao je Mihajlo sebi u bradu, pripremajući svoj nindža mač.
Crveni nindža je stigao do zmaja i nindže, zadihan i spreman za borbu. Mihajlo je bio siguran – nešto veliko se upravo dešava!
Mihajlo je brzo pogledao Crvenog nindžu. „Šta se tačno desilo?“, upitao je hitro.
Crveni nindža je duboko uzdahnuo. „Pojavili su se iznenada u šumi. Imaju kristalne mačeve koji su prejaki. Dva mača su mi već slomili!“, objasnio je drhtavim glasom.
Vatreni zmaj je blago klimnuo glavom. „Oni prolaze kroz vatru!“, rekao je telepatski Mihajlu. „Baš su jaki protivnici!“
Mihajlo je pogledao kristalne nindže koje su se približavale. Bile su sjajne poput stakla, a njihovi mačevi su svetlucali čudnim plavičastim sjajem.
„Sad ću ja da ih zaustavim!“, rekao je samouvereno, spreman da potrči napred.
„Nemoj!“, uzviknuo je Crveni nindža, ali Mihajlo nije želeo da čuje savet. Njegova nindža srčanost bila je jača od straha.
Pred njim se prostirao pravi izazov – borba koja će zahtevati više od obične vatre i čelika.
Mihajlo je brzo delovao. Nekoliko nindža pokreta bilo je dovoljno da obori dva protivnika, ali ostali su ga brzo okruživali. Kada je jedan kristalni nindža zamahnuo mačem, Mihajlov mač se prekinuo kao da je napravljen od tankog papira.
„Ups!“, promrmljao je Mihajlo i iz džepa izvukao dimnu bombu.
Dim se momentalno raširio oko njega. Mihajlo je odskočio unazad, praveći sigurnosni prostor između sebe i kristalnih nindži.
„Trebalo je da te poslušam“, pomislio je, setivši se saveta Crvenog nindže.
Iznenada, telepatskom vezom stigla mu je poruka od zmaja: „Dolazi ih još! Ima ih bar dvadeset!“
Crveni nindža nije čekao. Iz džepa je izvukao taster sa crvenim dugmetom. Trenutak kasnije, nebo je prorezao sjajan Crveni nindža meč.
„Crveni meč je nepobediv!“ povikao je Crveni nindža, brzo ulazeći u kabinu.
Meč je izvukao dva ogromna mača i upalio džet motore. Munjevito se spustio među kristalne nindže, razbijajući ih na sitne kristalne komadiće. Projektili ispaljeni iz kolena meča pretvorili su preostale nindže u sitnu, sjajnu prašinu koja se rasula po livadi.
Mihajlo je otvorenih usta posmatrao spektakularan prizor.
„Sredili smo ih!“, rekao je Crveni nindža.
Ali jesu li zaista?
Odjednom su se na ekranu meča pojavila crvena upozorenja: „Servo oštećen!“, „Hidraulika gubi pritisak!“, „Džet motor se gasi…“
„Iza tebe!! Dvojica kristalnih su ti na leđima!!!“ povikao je Mihajlo.
Crveni meč je pokušao da otrese kristalne nindže, ali oni su se samo smejali. Njihovo kristalno oružje seklo je metal meča kao da je papir.
Crveni nindža je hitro pokušavao da upali džet motore, ali ništa nije uspevalo. Sistemske greške su se nizale jedna za drugom.
Baš kada je pomislio da je sve gotovo, nebo se zazeleneo. Zeleni zmaj se pojavio niotkuda i u letu je dohvatio Crvenog meča, odnoseći ga na sigurno mesto pored Mihajla i Vatrenog zmaja.
„Hej, Zeleni! Hvala ti!“, rekao je poraženo Crveni nindža.
Zeleni zmaj je blago klimnuo glavom. „Budi pažljiviji sledeći put! Ovo je već peti put ove nedelje da te spašavam“, našalio se.
„Vatreni zmaj nas je pozvao“, dodao je. „Stigli smo prvi, ali i Crni i Beli nindža bi trebalo da budu ovde uskoro.“
Mihajlo je napeto gledao. Šta li ih tek čeka?
Mihajlo je gledao u vojsku kristalnih nindži koja se približavala. Bilo ih je toliko da ih nije mogao izbrojati. Svaki je imao sjajan, oštar kristalni mač.
„Trebaće nam sva pomoć ako ćemo da pobedimo ove“, promrmljao je tiho.
Odjednom, šuma bambusa počela je da se ruši. Drveće je pucalo i savijalo se dok je nešto veliko izlazilo iz zelene pozadine.
To je bio Kralj kristalnih nindži!
Ogroman kentaur napravljen od mračnog kristala pojavio se pred njima. Bio je četiri puta veći od Vatrenog zmaja. U ruci je držao veliko, strašno koplje napravljeno od ljubičastog kristala. Na grudima mu je sijao još jedan veliki, blešteći kristal.
Mihajlo je zastao. Vatreni zmaj je sklonio glavu. Zeleni zmaj je zurio u tlo. Sve nindže su delovale poraženo.
Svi, osim Crvenog nindže.
„Hej, vi!“, povikao je Crveni nindža. „Nismo se predali!“
Mihajlo je pogledao svog prijatelja. “Imaš li ideju šta da radimo?”, pitao je.
Crveni nindža je brzo pretražio džepove i izvukao najveći, najsjajniji crveni dijamant koji je Mihajlo ikada video.
„Uzmi ovo!“, rekao je ozbiljno. „Moraš da potrčiš ka planini Mira. U hramu ćeš pronaći oazu i našeg najvećeg saveznika.“
Mihajlo je zbunjeno pogledao. „Koga treba da dovedem?“, upitao je.
Veliki ljubičasti laser je proleteo pored njih, presekavši brdašce na kome su stajali. Svi su poskočili da ga izbegnu.
„Nema vremena za pitanja!“, povikao je Crveni nindža. „Sve će ti biti jasno kada stigneš u Hram Mira. Sada kreni! Mi ćemo ih zadržavati!“
Mihajlo je stegao dijamant i pogledao prema planini. Znao je da sad nema nazad. Njegova misija tek počinje!
„Pazi se!“, viknu Vatreni zmaj, šaljući mu telepatski hrabrost.
Mihajlo je duboko uzdahnuo, stavio ruku na srce i potrčao. Trčao je toliko brzo da je za njim ostajao plavi trag. Preleteo je polja, presecao reke, žureći što je više mogao.
U daljini se nazirala Planina Mira, sve veća i veća. Kada je stigao do podnožja,obilazio je planinu dok nije pronašao pravi put koji vodi do Hrama Mira.
Put je bio dug i naporan. Hram se nalazio skoro na samom vrhu, na usamljenoj izbočini. Kada je konačno stigao, video je da je mesto potpuno napušteno.
Baš kada je pomislio da se vrati, ugledao je veliku fontanu u obliku zmajeve glave. Na glavi je imala krunu, a u kruni se nalazilo čudno udubljenje trouglastog oblika.
Mihajlo je iz džepa izvadio crveni dijamant koji mu je dao Crveni nindža. Malo je zastao, pogledao ga, a onda ga pažljivo postavio u udubljenje krune.
Šta li će se sad dogoditi?
Par sekundi nakon što je postavio dijamant, vetar je promenio pravac. Hram je počeo da se trese.
„To nisu obični potresi!“, pomislio je Mihajlo. „Ovo… ovo liči na otkucaje srca!“
Zemlja se njihala, planina se pokretala. Mihajlo je shvatio – cela planina je zapravo ZMAJ! Ogroman, predug, kameni istočni zmaj, a hram se nalazio pravo u njegovoj ruci!
„Popni mi se na glavu“, stigla je telepatska poruka.
Mihajlo je poslušao. Zmaj je nežno spustio hram na tlo.
„Gde je nevolja?“, stigla je nova misao.
Mihajlo je zamislio livadu gde je ostavio svoje drugare. U treptaju oka – bili su tamo! Zmaj je upotrebio čudnu moć savijanja prostora, kao da je prostor oko njih mogao da se savije poput papira.
Bitka je trenutak stala. Svi su zapanjeno gledali ogromnog zmaja veličine planine koji se pojavio niotkuda.
„Stigli smo!“, pomislio je Mihajlo.
„Vatreni?“, pomislio je Mihajlo, zabrinut za svog drugara.
Telepatska poruka je stigla brzo: „Dobro sam. Crveni meč je u delovima, Zeleni zmaj je povređen, ali svi ostali smo dobro.“
Odjednom, Kristalni kentaur je potrčao prema Kamenom zmaju. Iz njegovih ruku poletelo je ogromno kristalno koplje. Ali kada je pogodilo zmaja pravo u grudi – odbilo se kao čačkalica od zida!
Kameni zmaj je poslao telepatsku poruku: „Sklonite se sa livade!“
Sve nindže i zmajevi su se hitro povukli. Ostali su samo Kristalni kentaur i njegove nindže koje nisu razumele telepatske poruke.
„Hajde da ih pošaljemo kući“, pomislio je Kameni zmaj.
Zemlja je počela da podrhtava. Iza kristalne vojske pojavio se ogroman kameni luk, mnogo veći od samog Kristalnog kentaura. Kroz luk je počela da prolazi čudna energija, otvarajući portal prema kristalnoj dimenziji.
Pre nego što su kristalne nindže shvatile šta se dešava, Kameni zmaj je snažno mahnuo krilima. Nastao je toliko jak vetar da je sve kristalne nindže oduvao pravo kroz portal!
Kristalni kentaur se mukotrpno održao na nogama. Kristal u njegovim grudima počeo je da svetli onim istim ljubičastim laserom koji je ranije presekao brdašce.
Laser je pogodio Kamenog zmaja pravo u grudi. Zmaj je ispustio bolan krik, a kamenje je počelo da pada sa njegovog tela.
„Izdrži Kameni! Izdrži…“ mislio je Mihajlo, stežući šake.
Odjednom, sav kamen je otpao, otkrivajući dijamantsku krljušt ispod. Sunčeva svetlost se odbijala u svim pravcima, menjajući osvetljenje celog prostora.
„Sada je moj red!“ pomislio je Dijamantski zmaj.
Jednim zamahom repa, napravio je toliko jak vetar koji je oduvao kentaura pravo kroz portal koji se momentalno zatvorio.
Mihajlo je zurio otvorenih usta. Šta se upravo dogodilo?
„Pobedili smo?“, tiho je upitao.
Vatreni zmaj je doleteo do Mihajla i nežno ga spustio na zemlu. Mihajlo je pogledao svog velikog druga i pomislio kako je zapravo mali u poređenju sa Dijamantskim zmajem. Jedva je čekao da poraste i postane isto toliko moćan.
Čim su sleteli, Mihajlo nije imao vremena za slavlje. Pohitao je do Zelenog zmaja, svog prvog i najboljeg zmajskog druga.
„Brinem se za tebe“, pomislio je.
Telepatskom vezom stigla mu je Zelena zmajeva misao: „Ne brini se, dobro sam. Svetlost dijamantskog zmaja ima svojstva lečenja za zmajeve. Sada sam kao nov!“
Mihajlu je laknulo. Ipak, nije mirovao dok ga nije pomazio i lično se uverio da je dobro.
Dijamantski zmaj se pozdravio sa nindžama i zmajevima, i u treptaju oka – nestao.
„Mislio si da je Kameni zmaj samo od kamena?! Hahaha!“ nasmejao se Crveni nindža.
„Znaš li zašto su ga ljudi nazvali Mir?“ upitao je Mihajla.
Mihajlo je odmahnuo glavom.
„Zato što je toliko snažan i moćan da samo Mir oko njega može biti“, objasnio je Crveni nindža.
Mihajlo je pogledao u daljinu, razmišljajući o neverovatnoj avanturi koju je upravo doživeo.
Mihajlo je sedeo pored svojih dragih prijatelja – nindži i zmajeva. Sunce je polako zalazilo, bojeći nebo u nežno crvene i narandžaste tonove.
„Znaš šta je najvažnije?“, upitao je Crveni nindža Mihajla.
Mihajlo je zurio u daljinu. „Mir?“, upitao je nesigurno.
„Upravo tako!“, odgovorio je nindža. „Pravi heroji ne pobeđuju tuđom destrukcijom, već zaštitom onih kojima je pomoć potrebna.“
Zeleni zmaj je nežno dotakao Mihajla repom, šaljući mu telepatsku poruku punu topline i razumevanja. Vatreni zmaj je diskretno klimnuo glavom.
U tom trenutku, Mihajlo je shvatio da prava snaga nije u tome da pobediš nekoga, već da zaštititš one koje voliš. Da mir nije samo odsustvo rata, već prisustvo razumevanja, ljubavi i zajedništva.
Dobro je uvek jače od zla, a prijateljstvo – najmoćnije oružje na svetu.
„Idemo kući“, tiho je rekao Mihajlo, grleći svog Vatrenog zmaja.
I tako se još jedna pustolovina završila – POBEDOM MIRA I PRIJATELJSTVA!
