Visoko na nebu, u jednom velikom, sivom oblaku, živela je mala kapljica vode po imenu Kap.
Kap je bila veoma radoznala. Volela je da proviruje kroz ivicu oblaka i gleda svet koji se prostirao daleko ispod nje. Posmatrala je kuće, drveće, livade i puteve i često se pitala:
„Kako li je tamo dole? Šta se sve nalazi na zemlji?“
Jednog dana oblak je postao težak. U njemu je bilo toliko kapljica da više nije mogao da ih nosi.
Odjednom, Kap je osetila da pada!
„Jao!“ uzviknula je dok je jurila kroz vazduh.
Padala je sve brže i brže, sve dok — pljus!
Kap je sletela pravo u malu baru nasred seoskog puta.
„Uf!“ uzdahnula je i pogledala oko sebe. „Gde sam ja to?“
Nije stigla ni da razmisli, a već je osetila kako je voda oko nje pokreće. Mala bara bila je povezana sa potočićem koji je veselo žuborio nizbrdo.
Kap je ubrzo završila u potočiću.
„Čekaj! Kuda ja to idem?“ povikala je.
Ali potočić nije mogao da joj odgovori. Jurio je nizbrdo, preko kamenčića i trave, praveći male slapove i vrtloge.
Kap je jurila zajedno sa ostalim kapljicama.
„Juhu!“ povikala je. „Ovo je kao vožnja niz vodeni tobogan!“
Posle nekog vremena potočić je postao sve veći. Ubrzo se ulio u široku reku.
Kap je širom otvorila oči.
„Vau! Koliko je ovo vode!“
Oko nje su plivale ribice, po površini je plutalo lišće, a pored obale je rasla visoka trava.
Odjednom je jedna žaba skočila pravo u vodu.
„Buć!“
Kap je poletela uvis od iznenađenja.
„Izvini!“ rekla je žaba kada je izronila. „Nisam te videla!“
„Nema veze“, nasmejala se Kap. „Samo me zanima kuda ova velika reka ide.“
Žaba se nasmešila.
„Ka moru, naravno!“
„Ka moru? Stvarno?“ upitala je Kap.
Ali žaba je već odskakutala do obale.
Reka je nosila Kap sve dalje i dalje. Putovala je kroz zelena polja i guste šume, prolazila ispod mostova i pored kuća i gradova.
Kap je uživala u svom velikom putovanju.
A onda je pred njom ugledala nešto ogromno.
Bilo je plavo i toliko veliko da mu nije mogla videti kraj.
Bilo je to more.
Kap je ostala bez reči.
„Ovo je… ogromno!“ šapnula je.
U moru je bilo bezbroj kapljica. Talasi su se podizali i spuštali, a sunce je blistalo na površini vode.
Kap je neko vreme uživala u moru. A onda je jednog dana osetila nešto neobično.
Postajala je sve toplija.
Sunce je snažno grejalo površinu mora.
Kap je odjednom postala tako lagana da je počela da se podiže uvis.
„Šta mi se to dešava?“ upitala je pomalo uplašeno.
Jedan mali oblačić koji je prolazio nebom nasmešio se.
„Ne plaši se, Kap. Sunce te zagreva. Ti sada postaješ vodena para i vraćaš se u oblak.“
Kap je počela da se penje sve više i više.
„Ja letim!“ veselo je povikala.
Putovala je naviše, sve dok se ponovo nije našla među drugim sitnim kapljicama.
Kapljice su se polako skupljale jedna uz drugu.
I tada se dogodilo nešto neverovatno.
Ponovo su postale oblak!
Kap je pogledala oko sebe.
„Čekajte… Pa ja sam opet u oblaku!“
Pored nje se začuo veseli glas.
„Dobro došla nazad, Kap!“
Kap se nasmešila.
„Ali kako sam se vratila?“
Tada joj je jedan stari, mudri oblak objasnio:
„Ti si upravo završila jedno veliko putovanje. Prvo si pala iz oblaka kao kiša. Zatim si potekla kroz potočić i reku. Stigla si do mora, a sunce te je zagrejalo i pretvorilo u vodenu paru. Tako si se ponovo vratila u oblak.“
Kap je pažljivo slušala.
Odjednom joj je sve bilo jasno.
Nije bila izgubljena.
Samo je putovala.
„Znači, voda stalno putuje?“ upitala je.
„Tako je“, odgovorio je stari oblak. „Voda kruži u prirodi. Pada kao kiša, teče kroz potoke i reke, stiže do mora, a zatim se pomoću Sunčeve toplote vraća na nebo. I sve počinje ponovo.“
Kap se široko nasmešila.
Sada je znala da njeno putovanje nije bilo gotovo. Bio je to samo jedan krug u velikom putovanju vode.
Nedugo zatim, oblak je ponovo postao težak.
Kap je osetila poznato golicanje u stomaku.
„Opet ću pasti!“ veselo je povikala.
I — pljus!
Kap je ponovo poletela kroz vazduh.
„Vidimo se, potočiću!“ dovikivala je.
„Vidimo se, reko!“
„Vidimo se, veliko more!“
A onda je pala u jednu malu baru nasred seoskog puta.
Kap se nasmešila.
Znala je da je čeka još jedno veliko putovanje.
Jer voda nikada ne nestaje. Ona samo putuje — od neba do zemlje, od zemlje do reka i mora, a zatim ponovo nazad ka oblaku.
I tako, iznova i iznova, Kap je putovala kroz svoj čudesni vodeni krug.
