Ana je bila devojčica koja je neizmerno volela da posmatra zvezde. Svake večeri je gledala u beskrajno plavetnilo i zamišljala da se tamo gore krije svet pun čuda.
Jedne noći, dogodilo se nešto neverovatno. Jedna mala, uplašena zvezda skliznula je sa neba i sletela pravo na Anin dlan. Izgubila je svoj sjaj jer se udaljila od svog mesta na svodu.
„Ne brini“, rekla joj je Ana nežno. „Ja ću ti pomoći da se vratiš kući.“
Da bi stigle do neba, Ana i zvezda morale su da prođu kroz Čarobnu šumu. Tamo ih je dočekao mudri svitac po imenu Iskra.
„Put do zvezda traži tri stvari: veliko srce, malo mašte i mnogo hrabrosti“, šapnuo je Iskra.
Ana se nasmešila. Znala je da ima sve to.
Ubrzo su stigle do velike, duboke reke od magle. Mosta nigde nije bilo, a mala zvezda je zadrhtala od straha.
„Ne boj se“, rekla je Ana i čvrsto je stisnula. „Zajedno smo jače!“
Zatvorila je oči, upotrebila svu svoju maštu i setila se najtoplijeg zagrljaja svoje porodice. U tom trenutku, njena hrabrost i ljubav pokrenule su magiju – gusta magla se pretvorila u čvrst, svetlucavi most!
Polako i pažljivo prešle su na drugu stranu i popele se na najviši vrh na svetu.
Ana je podigla ruke visoko prema nebu i nežno bacila zvezdu ka njenom domu. Zvezda je poletela sve više i više, a njen sjaj je postajao sve jači i blistaviji. Ubrzo je ponovo zauzela svoje mesto i radosno zasijala među ostalim zvezdama.
„Hvala ti, Ana!“, zaiskrila je sa neba.
Ana je mahnula svojoj novoj prijateljici i sa osmehom se vratila kući.
Od te noći, kad god pogleda u noćno nebo, Ana lako pronađe onu istu zvezdu kako blistavo treperi među oblacima. A zvezda kao da joj svake večeri šapuće:
„Dobrota, mašta i hrabrost mogu da učine i ono što izgleda potpuno nemoguće.“
I zato, kad sledeći put pogledaš u zvezdano nebo, seti se ove priče. Možda baš ta mala zvezda sija tako jako jer ti zahvaljuje što imaš veliko i dobro srce. Jer, kada verujemo u sebe i pomažemo drugima, sposobni smo da stvaramo najveća čuda.
