Mala lisica Leni imala je najlepši rep u celoj šumi — mekan, pahuljast i crven kao jesenje lišće, sa belim vrhom kao da ga je dodirnuo sneg. Ali Leni nije bila zadovoljna svojim repom.
Svako jutro gledala bi svoj odraz u potoku.
„Jao,“ uzdahnula bi, „previše sam crvena! Svi me odmah primete. Volela bih da sam neka druga životinja.“
Prvog dana Leni požele da bude ptičica.
Otišla je do ptičice zvane Cvrle koji je živeo na grani visokog drveta.
„Mogu li i ja da budem ptica?“ upita ga Leni.
„Možeš da probaš!“ zacvrkuta Cvrle.
Leni skoči na granu… ali buć! skliznu pravo u žbun.
Pokušala je da peva, ali njen glas je bio toliko smešan da su se veverice zakikotale.
„Mislim da nisam baš za letenje,“ nasmeja se Leni.
Drugog dana požele da bude riba.
U reci je živeo šaran Brko.
„Ribe samo mirno plivaju,“ rekao je Brko.
Leni oprezno uđe u vodu. Bila je hladna! Zamaha šapama, zapljusnu vodu na sve strane i jedva izađe na obalu.
„Uh, nisam ni za plivanje,“ rekla je tresući mokar rep.
Trećeg dana požele da bude medved.
Meda je dremao ispred svoje pećine.
„Medvedi vole da spavaju i jedu med,“ promrmljao je pospano.
Leni proba da hoda sporo kao medved. Onda proba med — sav joj se zalepio za brkove!, nije joj se svideo.
Ali najviše joj je nedostajalo da trči kroz šumu.
„Mislim da ipak nisam medved,“ rekla je.
Četvrtog dana Leni je sedela pored reke i ćutala. Sunce joj je grejalo rep, a on je sijao kao mala vatrena četka.
Odjednom, Cvrle je glasno zacvrkutao upozorenje.
Brko je snažno pljusnuo repom po vodi.
Čak je i Meda glasno zarežao sa brda.
Leni se okrenu i vide lovca kako prolazi kroz šumu.
Brzo potrča!
Jurila je između drveća, preskakala kamenje i vijugala kroz žbunje. Njen veliki crveni rep lepršao je za njom kao zastavica.
Uskoro je stigla na sigurno mesto.
Zadihana, pogleda svoj rep koji je svetlucao na suncu.
Tada se nasmešila.
„Moj rep je poseban,“ šapnula je. „Prijatelji me po njemu prepoznaju. A zahvaljujući njemu, danas sam brzo pobegla.“
Leni veselo zamaha repom.
„Ne moram da budem ptica, ni riba, ni medved,“ rekla je srećno. „Najlepše je biti baš ja!“
I tako je mala lisica Leni trčala kroz šumu — srećna, brza i ponosna na svoj veliki crveni rep.
