Jedne sunčane subote, Sara je stajala kraj prozora i gledala u park. Nosila je ružičastu haljinu sa leptirićima i nestrpljivo čekala svog brata od tetke Davida.
„Mama! Kada stiže David?“ upitala je.
„Za pet minuta, mila. Spakovala sam vam užinu i vodu za park“, odgovorila je mama.
Ubrzo je zazvonilo na vratima. „Ding-dong!“
„Davide! Stigao si!“ obradovala se Sara.
„Zdravo, Saro! Danas možemo ceo dan da budemo u parku!“ rekao je David veselo.
U parku je mirisalo na cveće, ptice su pevale, a fontana je šuštala. Sara i David su otišli do klupe pored ruža, jer je to bilo Sarino omiljeno mesto.
Odjednom je David primetio nešto ispod klupe.
„Saro, pogledaj!“
Izvukao je malu, staru drvenu kutiju sa zlatnom bravom.
Na kutiji je pisalo: „Za hrabru decu koja vole park.“
„To smo mi!“ uzviknula je Sara.
Pored kutije našli su i mapu sa tri crvena znaka X.
„Mapa blaga!“ rekao je David.
Prvi znak bio je kod fontane. Tamo su pronašli mali plavi ključ.
„Prvi ključ!“ obradovala se Sara.
Drugi znak bio je kod tobogana. Na vrhu su našli crveni ključ.
„Evo i drugog!“ rekao je David.
Treći znak bio je kod velikog, starog hrasta. U kori drveta pronašli su žuti ključ.
„Imamo sva tri!“ rekla je Sara srećno.
Vratili su se do klupe i pokušali da otvore kutiju.
Prvo nisu uspeli.
„Možda ključevi moraju drugačije da se poređaju“, razmišljala je Sara.
Zatim su pokušali: plavi gore, žuti u sredini, crveni dole.
„KLIK!“
Kutija se otvorila!
Unutra su bile kesice sa semenom cveća, boje i četkice. Tu je bilo i pismo.
David je pročitao:
„Draga deco,
Ako ste pronašli ovu kutiju, znači da ste hrabri i uporni. Molim vas da zasadite cveće i učinite park još lepšim. Pravo blago je kada nešto lepo podelimo sa drugima.
Vaš prijatelj,
Gospodin Radovan.“
Sara se nasmešila. „On želi da park bude još lepši!“
„To je najbolje blago na svetu!“ rekao je David.
Sledećeg dana pozvali su drugare iz komšiluka. Zajedno su sadili cveće, farbali kamenčiće i ukrašavali park.
„Ovo je naš park!“ govorila su deca veselo.
Posle nekog vremena, mali suncokreti, ljiljani i lavanda su porasli i procvetali. Park je bio šaren i pun života.
Sara je pogledala Davida i tiho rekla: „Znaš li šta je pravo blago?“
David se nasmešio. „Znam. To je kada nešto lepo podelimo sa drugima.“
Deca su stajala oko cveća koje su zajedno zasadili. Nije bilo zlata, niti skupih igračaka. Ali bilo je mnogo važnije nešto — prijateljstvo, trud i ljubav.
Od tog dana, svako dete koje bi došlo u park učilo je da ga čuva i ulepšava. Jer su Sara i David pokazali svima jednu važnu stvar:
Pravo blago nije ono što sakrijemo i čuvamo samo za sebe.
Pravo blago je kada zajedno uradimo nešto dobro i učinimo svet lepšim za sve.
Avantura se ovde ne završava!
Oživite junake današnje priče bojicama. Odštampajte ovu besplatnu stranicu i neka zabava potraje.
