U velikom zoološkom vrtu, pored visokog drveća i šarenih livada, živela je žirafa po imenu Žana.
Žana je bila posebna žirafa.
Imala je svetlosmeđe pege, blage oči i najduži vrat u celom zoo vrtu. Toliko dugačak da je mogla da vidi šta rade životinje i tri ograde dalje!
Ali postoji nešto što je Žana volela najviše na svetu.
Njen šal.
To nije bio običan šal. Bio je dugačak, mekan i šaren kao duga posle kiše.
Imao je crvenu, žutu, zelenu, plavu i ljubičastu boju.
Na krajevima su visile rese koje su se ljuljale dok hoda.
Kad bi Žana hodala, rese bi skakutale:
„Boing! Boing! Boing!“
Svako jutro Žana bi pažljivo stavila šal, pogledala se u malo jezerce i rekla:
„Dobro jutro, prelepa Žano!“
A onda bi dodala:
„Dobro jutro, prelepi šale!“
Ali jednog jutra…
Šala nije bilo.
Žana je pogledala levo.
Ništa.
Pogledala desno.
Ništa.
Pogledala gore… videla je oblak koji liči na brokoli… ali šala nije bilo.
„MOJ ŠAL!“ uzviknula je. „Nestao je! Ispario! Odlutao! Možda otišao na odmor bez mene?!“
Počela je da ga traži svuda.
Zavirila je u travu.
Zavirila je iza drveta.
Čak je pokušala da pogleda ispod sopstvenih nogu. To nije bilo lako.
„Hm… Teško je biti visok“, promrmljala je.
Tada je pogledala kod komšija – majmuna.
I znate šta je videla?
Tri mala majmuna su se ljuljala na njenom šalu!
Razapeli su ga između dve palme i vikali:
„Višeee!“
„Bržeee!“
„Drži mi bananu dok se ljuljam!“
„HEJ!“ rekla je Žana. „To je moj šal!“
Majmuni su se ukočili usred ljuljanja… i ostali da vise kao tri dlakave kiflice.
Najstariji majmun, Miki, rekao je:
„Ups.“
Drugi majmun je rekao:
„Dupli ups.“
Treći majmun je rekao:
„Trostruki ups.“
„Izvini, Žano“, rekao je Miki. „Našli smo šal i mislili da je konopac za super-mega-veliku ljuljašku!“
„I baš je zabavno“, dodao je mali majmun, koji se i dalje vrteo i nije mogao da stane.
Žana je duboko uzdahnula.
Žana je na trenutak htela da se naljuti, ali su majmuni bili toliko veseli da je samo uzdahnula.
„Dobro“, rekla je. „Ali molim vas, vratite mi moj šal.“
Majmuni su odmah skinuli šal.
Ali – kliz!
Šal im je ispao i pao pravo u bazen sa flamingosima.
„PLJUS!“
Flamingosi su poskakali.
„Ooooo!“ rekla je flamingo Frida. „Pogledajte ovu divotu!“
Omotali su šal oko bazena.
„Sada naš bazen izgleda kao torta!“
„Ili poklon!“
„Ili rođendan!“
„Ili torta koja je poklon za rođendan!“ piskutali su flamingosi.
„To je moj šal“, rekla je Žana.
„O“, rekli su flamingosi i spustili kljunove.
„Ali baš je bio lep…“
Ipak su ga vratili.
Žana je ponovo stavila šal i rekla:
„Konačno. Sada ću malo da odmorim.“
Ali tada se iz žbunja začulo:
„Hihihi… hihihi…“
Iz žbunja je ispao mali lavić Leo.
Bio je mekan kao jastuče i radoznao kao… pa… lavić.
Leo se umotao u kraj Žaninog šala.
„Žmurke!“ viknuo je. „Ne možeš me naći!“
Žana ga je pogledala.
Leo je virio.
Leo je mahao repom.
Leo je bio potpuno vidljiv.
„Leo“, rekla je nežno, „vidim ti i rep i uši i nos.“
„Aaa… dobro“, rekao je Leo i izašao. Uši su mu tužno klonule.
Žana je tada pogledala majmune.
Pogledala flamingose.
Pogledala malog Lea.
I dobila je ideju.
Veliku.
Sjajnu.
Šarenu kao… pa, kao njen šal!
„Vidim da svi volite moj šal“, rekla je.
„Ali ja imam samo jedan šal.“
Svi su klimnuli glavom.
„A šta ako napravimo šalove za sve?“
„Za SVE?!“ viknuli su zajedno.
„Da!“
„Ali kako?“ upitao je majmun.
„Kokoška Klara zna da plete“, rekla je Žana.
Klara je bila oduševljena.
Zakokodakala je. „Ja obožavam pletenje!“
Čuvar Marko doneo je pune džakove vune.
Svi su pomagali.
Majmuni su motali klupka… i ponekad se zapetljali u njih.
Flamingosi su birali boje… i raspravljali da li je lepša svetloplava ili „malo svetlija svetloplava“.
Leo se igrao sa klupkom… i napravio je klupko-loptu.
Žana je držala vunu svojim dugim vratom kao pravi toranj za pletenje.
Radili su ceo dan.
I sledećeg jutra…
„Gotovo!“ rekla je Klara.
Napravili su pet šalova!
Majmuni su dobili dugačak šal za ljuljanje.
Flamingosi su dobili plavi šal za bazen.
Leo je dobio mali, mekani šal.
Klara je dobila ljubičasti šal sa zvezdicama.
A Žana je dobila novi, još šareniji šal.
„JUUUPIII!“ viknuli su svi.
Majmuni su se ljuljali i pevali:
„Šal-ljuljaška, šal-ljuljaška!“
Flamingosi su šetali oko bazena kao manekeni.
Leo je igrao žmurke… i i dalje bio vrlo lako uočljiv.
A Žana je srećno rekla:
„Sada znam jednu važnu stvar.“
„Koju?“ upitala je Frida.
„Radost je najlepša kada se deli.“
I od tada u zoološkom vrtu postoji pravilo:
Kada nešto voliš – podeli.
Jer tada sreća poraste…
…i postane velika kao žirafin vrat!
Da li vam se svideo šareni svet žirafe Žane i njenih prijatelja iz zoološkog vrta? Oživite ih omiljenim bojama! Pogledajte našu novu Bojanku: Životinje i slova u prodavnici i podelite radost bojenja sa svojim mališanima.
