U srcu gusto obrasle šume nalazilo se specijalno mesto zvano Šumska Dolina koja bila je dom mnogim životinjskim porodicama. Tu je živela i brojna porodica zečeva koji su bili najbrojnija životinjska vrsta.
Zečevi su imali više loših manira no što se moglo i zamisliti. Trčkarali su unaokolo bez ikakvog reda, preskakali bi preko drugih stvorenja ne vodeći računa gde staju svojim prljavim šapama. Njihovo ponašanje je često smetalo komšijama u dolini.
„Juhuuu! Poslednji do bare je trulo jaje!“, vikali bi zečevi dok bi jezdili preko pačijeg gnezda, ostavlajući za sobom razbacana jaja.
Kada bi šetkali kroz šumu, ne bi marili gde staju i tako bi često polomili ili pogažili cveće i sočne pečurke koje su drugi želeli da uberu.
A tek za vreme obroka! Mali zečići bi se rvali oko najslađe salate, grickali bi prevelikim zalogajem i pričali punim ustima. Stariji zečevi takođe nisu bili bolji – nisu sledili nikakvo pravilo za stolom.
Ostale životinje više nisu mogle gledati kako se zečiji klan ponaša. Najveća sova u šumi, koja je bila mudra i poštovana od svih, odlučila je da preduzme nešto.
Jedne noći, dok su zečevi bili na večeri, sa vrha visokog drveta sova je iznenada progovorila: „Dragi zečevi, vaše večernje okupljanje prilično je neuredno i bezobrazno.“
Zečevi su bili zatečeni i isprva su samo buljili u veliku pticu.
„Čuli ste me dobro“, nastavila je mudra sova. „Nemate nikakve manire ni poštovanje prema ostalim životinjama u šumi. Bučni ste i trčkarate po dolini, gazite gnezda i cveće, a za stolom se ponašate bezobzirno.“
Zečji otac je pocrveneo od stida jer je znao da je sova u pravu. „Oprosti nam, mudra sovo“, reče on. „Mi smo veoma nesmotreni i nepristojni.“
„Zato sam odlučila da vas sve naučim dobrim manirima i pravilima ponašanja“, nastavila je sova sa osmehom.
Sledećih nekoliko dana, mudra sova je okupljala zečeve na posebnim časovima. Učila ih je kako da se ponašaju pristojno, kako da hodaju mirno i ne prave nered, kako da puste druge da prođu prvi.
Zatim bi ih vodila do jedne mirne čistine i pokazivala im kako da sede i jedu kao prave gospođe i gospoda. Učila ih je da ne pričaju punim ustima, da koriste salvete i da čekaju red za hranu.
Zečevima je bilo veoma teško da se naviknu na ta nova pravila ponašanja, ali je sova strpljivo ponavljala i pokazivala im kako se valja ponašati.
Uskoro su počeli da primećuju kako se i ostale životinje raduju njihovom boljem vladanju. „Vau, zečići! Video sam kako ste ljubazno propustili one veverice da prođu prve. Baš ste fini!“, govorio bi im drug dabar.
Kada su odlazili u šetnju, pažljivo su gledali gde staju da ne bi slučajno ugazili u cveće.
Za vreme užine u šumi, svi su sedeli u krugu i uredno čekali red. Mama zečica bi ih podsećala: „Ne zaboravite da pokažete dobre manire za stolom, dečice!“
Najmlađi zečevi bi se potrudili da jedu polako i fino, maramicama bi brisali usta i čak bi se izvinjavali kada bi slučajno podrignuli!
Ostale životinje su bile oduševljene promenama u ponašanju zečje porodice. Sova je sa ponosom gledala kako su njena predavanja urodila plodom – iz neukih, nepristojnih stvorenja, zečevi su sada bili model uglađenog ponašanja.
Jedne večeri, dok se spremala za spavanje u svom gnezdu, sovu je iznenadila jaka buka i žamor. Izvirila je i ugledala zečju porodicu kako svi zajedno dolaze prema njenom drvetu.
„Poštovana sovo, mudra učiteljko“, viknu zečji otac. „Došli smo da ti se zahvalimo na svemu što si nas naučila! Nikada više nećemo biti neuredno i bezobrazno društvo zahvaljujući tebi.“
Sova se široko osmehnula kada je videla kako se svi zečevi uredno pokloniše prema njoj. „Hvala vam, dragi moji zečići“, rekla je sa osmehom. „Vidim da ste naučili kako se valjano pristojno ophode. Čuvajte te dobre manire i budite primer lepog ponašanja svim ostalim stanovnicima Šumske Doline.“
I od tada, porodica zečeva je živela u skladu sa manirima koje su naučili. Njihovo ugledno ponašanje privuklo je divljenje svih ostalih životinja, a oni su bili ponosni što su među najuglednijim stvorenjima u šumi.
Evo 5 pitanja koja bi roditelji mogli da postave deci nakon čitanja ove priče, kako bi ih podstakli da promisle o poukama:
- Zašto je mudra sova odlučila da nauči zečiće lepom ponašanju? Šta joj je smetalo u njihovom dotadašnjem ponašanju?
- Koje su neke od dobrih manira koje su zečići naučili od sove? Kako su promenili ophođenje prema drugim životinjama?
- Kako su se ostale životinje u šumi osećale kada su zečići počeli da se ponašaju bolje? Zašto je važno da imamo obzira jedni prema drugima?
- Da li se i ti nekada ponašaš neuredno ili bezobrazno? Koje dobre manire bi mogao/mogla da naučiš od zečića?
- Šta misliš, zašto je važno imati dobre manire? Kako nam one mogu pomoći u odnosima sa drugim ljudima?
Cilj ovih pitanja je da deca promisle o vrednostima poput uglađenog ponašanja, poštovanja prema drugima, samokontrole i odgovornosti. Kroz priču ste videli pozitivne promene do kojih dovodi usvajanje dobrih manira.
