Vasilije i Ilija – babine ljubavi

U velikom dvorištu deda Gage, dvojica dečaka nestrpljivo su poskakivala gledajući u nebo. Bili su to Vasilije, koga su svi zvali Vasa, i njegov mlađi brat od tetke Ilija. Danas je bio poseban dan – njihova voljena baba Violeta trebalo je da dođe iz inostranstva!

„Deda Gago, kada će doći baba?“ pitao je Ilija po stoti put tog jutra, držeći dedu za ruku.

„Uskoro, mili moj, uskoro,“ odgovarao je strpljivo deda Gaga, i sam željno iščekujući dolazak svoje Violete.

Vasina mama Anđela i Ilijina mama Danica sedele su na drvenoj klupi i željno očekivale dolazak svoje mame Violete, dok je baka Ljija polako šetala dvorištem, povremeno zastajkujući da pomiluje dečake po kosi.

Dečaci nisu mogli da se smire. Čas bi trčali do jednog kraja dvorišta, čas do drugog, tražeći najbolje mesto odakle se nebo najlepše vidi. Vasa je čak doneo malu plastičnu stolicu da bi mogao bolje da osmatra nebo, ali nije mogao dugo da sedi – previše je bio uzbuđen.

„Hoćemo li je ugledati?“ brinuo se Ilija, žmirkajući prema suncu.

„Naravno da hoćemo!“ uveravao ga je Vasa, kao stariji i „iskusniji“. „Avion je ogroman i srebrne boje, i ima velike bele tragove na nebu iza sebe. Kada ga ugledamo, znaćemo da nam stiže baba!“

Svaki put kada bi začuli neki zvuk nalik motoru aviona, dečaci bi poskočili i počeli da se vrte u krug, tražeći odakle dolazi. Deda Gaga ih je pratio pogledom i smešio se, sećajući se kako je i sam nekada bio tako nestrpljiv.

„Vaso, a da se popnemo na onu trešnju?“ predložio je Ilija. „Možda ćemo odande bolje videti!“

„Ne, ne,“ brzo je reagovao deda Gaga. „Nebo se jednako dobro vidi i odavde sa zemlje.“

Odjednom, visoko na plavom nebu, pojavila se sjajna srebrna tačkica koja je polako postajala sve veća.

„Eno ga! Eno ga!“ povikali su dečaci uglas, skačući od uzbuđenja. „To je babin avion!“ Vasa je počeo da maše rukama kao da diriguje, a Ilija je skakutao u mestu nesrpljivo isčekujući da vidi babu Viotetu.

Deda Gaga se nasmešio i nežno pokazao rukom prema maloj kapiji dvorišta: „Pogledajte tamo, dečaci.“

I zaista! Na kapiji se pojavila njihova baba Violeta, nasmejana i raširenih ruku. Vasa i Ilija su vrisnuli od sreće i potrčali što su brže mogli.

„Bako! Bakice!“ vikali su trčeći prema njoj. Baba ih je zagrlila tako snažno da su se svi zajedno zanjihali.

„Ali, bako,“ upitao je zbunjeno Ilija kad su se malo smirili, „zašto nisi sletela avionom pravo u dvorište?“

Baba Violeta se nasmejala svojim toplim smehom koji su toliko voleli. „Dragi moji dečaci, avion je ogroman! Mnogo veći od naše kuće. On mora da sleti na posebno mesto koje se zove aerodrom, tamo u Surčinu kod Beograda.“

Vasa je tada važno pogledao svog mlađeg brata i rekao: „Znaš šta, Ilija? Kada porastemo, nas dvojica ćemo postati piloti!“

„Stvarno?“ razvedrilo se Ilijino lice.

„Da! Naučićemo da vozimo avion i pomoći ćemo svim ljudima koji se vole, a žive daleko jedni od drugih, da se brže sretnu,“ objašnjavao je Vasa svoj veliki plan.

Baba Violeta je ganuto gledala svoje mudre unuke, dok su se ostali okupili oko njih, uživajući u toplini porodičnog trenutka. Anđela je pomilovala Vasu po kosi, a Danica je nežno zagrlila Iliju. Baka Ljija je svojim toplim osmehom pratila njihove reči o budućim letačkim podvizima, a deda Gaga je ponosno klimao glavom.

„Znaš šta, bako,“ dodao je Vasa zamišljeno, „kada postanem pilot, prvo ću da napravim aerodrom odmah pored naše kuće!“

„A ja ću da napravim stepenice do neba,“ ubacio se Ilija, „pa ćeš moći i peške da siđeš iz aviona pravo u naše dvorište!“

Svi su se nasmejali dečjim maštarijama, ali niko ih nije ispravljao. Jer upravo te njihove želje pokazivale su koliko im je stalo da njihova voljena baka bude što bliže.

„Dragi moji piloti,“ rekla je baba Violeta grleći ih, „najlepši aerodrom je već tu – u našim srcima. A najbrže prevozno sredstvo nije avion, već ljubav. Ona putuje brže od svetlosti i spaja nas čak i kada smo daleko.“

Tog posebnog dana, u dvorištu punom osmeha i zagrljaja, Vasa i Ilija su naučili nešto vrlo važno: nije bitno koliko smo udaljeni jedni od drugih, niti kako ćemo se sresti – avionom, automobilom, ili pešice. Najvažnije je što imamo jedni druge, što se volimo i što nam srca kucaju zajedno, bez obzira na to gde se nalazimo.

A ko zna? Možda će jednog dana Vasa i Ilija zaista postati piloti. Ali do tada, njihova mašta i ljubav već su izgradile najlepši aerodrom na svetu – onaj u dvorištu deda Gage, gde se uvek sleće pravo u zagrljaj najdražih.

Da li ste spremni da Vaše dete postane glavna zvezda priče na našem sajtu?

Ne propustite novu zabavu za Vaše mališane. Prijavite se na obaveštenja u Vaš inbox svaki put kada objavimo novu priču. 

Loading

Podeli priču sa prijateljima:

Avanture planinarske družine

Serijal priča za decu kroz koje će se mališani upoznati sa osnovama planinarenja na njima zabavan i prihvatiljiv način.

Sve priče za decu objavljene na sajtu buks.rs podležu otvorenim autorskim pravima koja dozvoljavaju neograničeno deljenje sadržaja bez prethodne saglasnosti autora. To znači da svako ima pravo besplatno deliti sadržaj sa drugima. Molimo vas da pri deljenju uvek jasno istaknete izvor kao buks.rs i obezbedite odgovarajući backlink koji vodi do originalnog sadržaja. Važno je napomenuti da je zabranjeno koristiti ove priče u komercijalne svrhe bez prethodnog dogovora sa autorima. Na taj način, podržavamo širenje priča i kreativnog sadržaja dok istovremeno čuvamo autorska prava i priznanje za njihov rad.