Marko je obožavao da provodi vreme kod svoje bake Milice. Njena kućica sa velikim dvorištem i baštom bila je pravo carstvo mašte i avantura za jednog radoznalog dečaka.
Najviše je voleo da posmatra baku kako neguje svoj vrt. Prolećna sadnja, letnje branje plodova, jesenje žetve – sve je to bila prava čarolija za Marka. A najbolje od svega, bakina bašta uvek je bila bujna i rodna, puna ukusnog voća i povrća.
„Bako, kako to da tvoja bašta uvek rodi toliko divnih stvari, a komšije se stalno žale na slab rod?“, upitao je jednom Marko dok su brali paradajz.
Baka se nasmejala i odgonetnula mu svoju tajnu: „Zato što ja nikada ne koristim veštačka đubriva ili otrovne sprejeve protiv buba. Sve radim baš onako kako su naši preci radili nekada davno.“
Marko je bio zbunjen. Kako neko može da gaji baštu bez modernih pomagala? Zar to nije jako teško…?
Te večeri, dok se spremao za spavanje, Marko je ugledao staru, požutelu knjigu na bakinoj polici. Na korici je pisalo: „Legende i bajke o vilama“. Radoznao, uzeo ju je da pročita pre sna.
U knjizi je pisalo o vilama – čarobnim bićima koje su štitile drveće, cveće i polja. Vile su nagrađivale one koji su poštovali prirodu i uzgajali bašte na organski način, bez trovanja. Onima koji su koristili đubriva i otrove, vile nisu pomagale.
Marko je zaspao sanjajući o vilama koje lete oko bakinog vrta, mašući štapićima i ostavljajući za sobom tračak svetlucave prašine koja je pomagala biljkama da rastu.
Ujutru je upitao baku da li ona veruje u vile iz bajki. „Naravno da verujem!“, nasmejala se baka. „Svako ko neguje baštu sa puno ljubavi i bez trovanja može da računa na pomoć vila!“
Od tog dana, Marko je počeo da pomaže baki u baštovanskim poslovima. Zajedno su kopali leju, sadili seme po seme i uklanjali korove tako pažljivo da nijedna bubica ne bude povređena. Marko je svakog dana posmatrao gredice i posude, nadajući se da će ugledati mala vilinska stvorenja kako koriste svoju čaroliju.
Jedne noći, dok je posmatrao mesec preko bašte, Marko je začuo neko šuškanje. Pažljivo je provirio sa terase i ugledao nekoliko malih, svetlucavih bića kako kruže oko gredica i dodiruju svaku billjku svojim dugačkim štapićima. Marko je odušeljeno gledao kako pokrete vila prati prašina koja pada na billjke čineći ih svežim i jakim.
Sledećeg jutra baka i Marko su proveravali baštu. Sve je izgledalo još bunije i lepše nego pre! Marko je ponosno pričao baki o vilama koje je video noću.
„Vidim da su te vile nagradile što lepo neguješ i pažiš baštu“, rekla je baka i nasmejala se. Od tog dana, Markov i bakin organski vrt bujao je još jače.
Marko je podelio svoju tajnu i sa komšijama. Pokazao im je kako da pravilno neguju baštu uz poštovanje prirode. Ubrzo, čitava ulica je bila puna bujnih povrtnjaka, voćnjaka i cvetnjaka. Deca su se takmičila ko će prvi ugledati vile!
Komšije su bile presrećne zbog obilnih žetvi, a sve zahvaljujući ljubavi i nezi kojoj su Marko i baka podučili ostale. Cela ulica je postala malo čarobno selo iz bajki, koje su štitile vile baštovanke.
