Starac Stojan i posebna ptica

Jednom davno, u mirnom selu okruženom šumom, živeo je starac po imenu Stojan. Stojan je bio dobar čovek, ali svi u selu su ga smatrali malo čudnim. On je tvrdio da je video pticu koja peva na neverovatan način. Njegova priča je bila neobična jer je tvrdio da je ptica pevala samo ispred njega i nikada pred drugima.

Starac Stojan i posebna ptica

Svake večeri, Stojan bi šetao do obližnje šume i tu bi sedeo neko vreme, slušajući melodije koje je ptica pevala samo za njega. Bio je toliko očaran njenim pesmama da je često zaboravljao na vreme da se vrati u selo.

Kada bi pričao seljanima o tome, oni bi mu se samo nasmejali i rekli: „Stojane, zar još nisi prestao da pričaš o tvojoj čudnoj ptici? Nije moguće da je ptica pravi pevač!“

Stojan nije gubio nadu da će nekome dokazati istinitost svoje priče. Jednog dana, odlučio je da pozove meštane na večernju zabavu kod svoje kuće, a pticu je zatvorio u kavez kako bi je predstavio svima. Međutim, kada je došao trenutak da je pusti da peva, ptica je odbila da izvodi svoj spektakularni repertoar.

Starac je bio zbunjen, a ljudi su se podsmevali i rekli mu da je izmislio celu priču. Stojan je osećao tugu i poniženje jer je pokušavao da dokaže nešto što mu je bilo jako važno, ali nikome nije uspeo da prenese to čarobno iskustvo koje je imao sa pticom.

Nekoliko dana kasnije, dok je šetao pored obližnje reke, primetio je da se deca igraju u vodi, ali da jedno dete tone i doziva u pomoć. Bez razmišljanja, Stojan je skočio u vodu i spasio dete.

Kada se vest o njegovoj hrabrosti proširila selom, ljudi su počeli da ga drugačije gledaju. Shvatili su da je Stojan bio čovek od integriteta i saosećanja, bez obzira na njegove priče o ptici. Ubrzo su mu se svi izvinili zbog svojih sumnji i prihvatili da je možda zaista čuo nešto posebno u šumi.

Nakon što je prošlo neko vreme, ptica se ponovo pojavila pred Stojanom, pevajući predivne melodije. Ovog puta, Stojan nije pokušao da je pokaže drugima. Znao je da je ona pravi dar koji je dobio i da ne mora dokazivati njenu postojanost.

Ptica i Stojan su nastavili da dele svoje trenutke radosti i muzike, ali ovog puta, Stojan je to čuvao samo za sebe. U njegovom srcu, ta mala ptica je bila nešto posebno, nešto što nije mogao podeliti sa ostatkom sveta. A oni koji su znali pravog Stojana, znali su i za tu posebnu vezu koju je imao s pticom koja je mnogo lepo pevala.


Prijavite se na obaveštenja u Vaš inbox svaki put kada objavimo novu priču. Ne propustite novu zabavu za Vaše mališane.

Loading

Pitanja za decu o ovoj priči

Ako želite da podstaknete decu na razmišljanje, razgovor, i dublje razumevanje ove priče, istovremeno razvijate njihove veštine kritičkog razmišljanja i komunikacije, evo naših predloga za pitanja koja im možete postaviti:

  • Šta misliš zašto je Stojan hteo da dokaže da je ptica zaista tako posebna?
  • Da li misliš da je bilo fer od meštana da se podsmevaju Stojanu?
  • Kako se Stojan osećao kada je ptica odbila da peva pred drugima?
  • Šta misliš da je Stojan naučio iz ove priče?
  • Da li ti se svideo kraj priče? Zašto?
  • Šta misliš da posebna ptica predstavlja?
  • Šta misliš da priča pokušava da nas nauči?
  • Ako bi mogao da imaš posebnu pticu, kakva bi bila?
  • Šta bi uradio da vidiš nekoga kako je zao prema ptici?
  • Šta misliš da znači biti hrabar?
  • Šta je nešto u čemu si dobar, iako drugi ljudi možda ne veruju u tebe?

Ova pitanja će podstaći decu da razmisle o priči, njenim likovima i porukama koje nosi, i tako produbiti njihovo razumevanje i maštovitost.

Pouka ove priče je da pravo bogatstvo ne leži u tome da se nešto dokaže ili pokaže drugima, već u dubokim i ličnim iskustvima koja nas oblikuju. Stojan je doživeo nešto posebno, ali kada je pokušao da to podeli sa drugima i dokaže svoje iskustvo, nije uspeo. Tek kada je pokazao hrabrost i saosećanje, kada je spasio dete iz reke, ljudi su počeli da cene njegovu vrednost.

Ponekad, ono što je najdragocenije u našim životima, može biti nešto što ne možemo objasniti drugima ili što drugi neće razumeti. Važno je naučiti da cenimo te posebne trenutke i osećaje, bez potrebe da ih dokazujemo ili tražimo odobrenje od drugih.

Ova priča nas podseća da ne moramo težiti prihvatanju i razumevanju od strane drugih ljudi kako bismo bili vredni. Važno je da verujemo u sebe, u svoje iskustvo i vrednost koje nosimo u sebi. Ponekad, prava vrednost leži u tome kako se odnosimo prema drugima, kako pomažemo i pokazujemo empatiju, jer to su osobine koje su zapravo pravi pokazatelji naše unutrašnje lepote.

Konačno, priča nas podseća i da su posebni trenuci i veze koje gradimo u svom srcu vrednije od bilo koje spoljašnje potvrde ili pažnje. Sposobnost da cenimo i čuvamo te dragocene trenutke može nas obogatiti na duhovnom nivou i dati nam snagu da idemo kroz život sa verom u sebe i sopstvenu vrednost.

Crteži za decu – bojanke

Uz svaku priču poklanjamo Vam crteže za decu – bojanke za štampanje sa motivima te priče. Preuzmite sliku i odštampajte na svom štampaču ili

pogledajte celu kolekciju crteža

Podeli ovu priču