U velikom gradu, punom zgrada, semafora i širokih ulica, živela je devojčica po imenu Anja. Imala je duge pletenice i uvek je nosila crvenu traku u kosi. Posle škole, najviše je volela da ide u obližnji gradski park, gde su se čuli dečji smeh, škripa ljuljaški i veseli glasovi sa igrališta.
Jednog jesenjeg popodneva, dok se ljuljala i posmatrala park, Anja je primetila dečaka koji je sedeo sam na klupi. Nosio je plavu jaknu i izgledao je tužno dok je gledao drugu decu kako se igraju.
Anja je zaustavila ljuljašku, sišla i prišla mu.
„Zdravo! Ja sam Anja. Kako se ti zoveš?“ upitala je.
Dečak je podigao pogled i tiho odgovorio:
„Ja sam Luka. Tek sam se doselio u ovaj kraj i još nemam prijatelje.“
Anja se nasmešila toplim osmehom.
„Pa sada imaš jednog. Hoćeš da se igramo zajedno?“
Od tog dana, Anja i Luka su se svakodnevno sastajali u parku. Zajedno su se spuštali niz tobogan, ljuljali se, gradili kule od peska i smišljali nove igre. Kada bi se Anja uplašila da se spusti niz visoki tobogan, Luka ju je hrabrio i držao za ruku. A kada bi Luka zaboravio užinu, Anja je s njim delila svoj sendvič.
Kada je stigao februar, grad je bio prekriven snegom. Krovovi zgrada, drveće i klupe u parku zablistali su pod belim pahuljama. Jednog popodneva, Anjina baka joj je rekla:
„Sutra je Dan zaljubljenih. To je dan kada pokazujemo ljudima koje volimo koliko su nam važni.“
Anja je odmah znala šta želi da uradi.
„Želim da Luki pokažem koliko mi znači naše prijateljstvo“, pomislila je.
Celo popodne je vredno radila za kuhinjskim stolom. Od crvenog kartona napravila je veliko srce i ukrasila ga šarenim šljokicama. Unutra je nacrtala njih dvoje kako se smeju i igraju u parku.
Sutradan je Anja u parku prišla Luki i pružila mu srce.
„Ovo je za tebe, Luka. Zato što si moj najbolji prijatelj i zato što me svakog dana činiš srećnom.“
Lukine oči su zasijale od radosti.
„I ti si moj najbolji prijatelj, Anja. A imam i ja nešto za tebe.“
Iz ranca je izvadio papirnog zmaja kog je napravio zajedno sa tatom. Bio je ukrašen Anjinim omiljenim bojama – crvenom i žutom – i imao je dugačak rep koji se vijorio na vetru.
„Hvala ti što si mi bila prijatelj kada sam bio sam. Tvoje prijateljstvo je najlepši poklon koji sam ikada dobio“, rekao je Luka.
Zagrlili su se, a ostala deca iz parka su zapljeskala. Tog dana, u tom gradu, svi su shvatili da Dan zaljubljenih nije samo za odrasle. To je dan kada slavimo ljubav prema porodici, prijateljima i svima koji nam čine život lepšim.
Od tada su Anja i Luka svake godine obeležavali Dan zaljubljenih malim znacima pažnje i podsećali jedno drugo koliko je pravo prijateljstvo dragoceno.
