Danas je poseban dan! Nataša slavi svoj sedmi rođendan u dečijoj igraonici punoj balona i veselih ukrasa. Njene nemirne šiške poigravaju dok uzbuđeno poskakuje, čekajući da stignu drugari. Muzika veselo svira, a ona ne može da dočeka da vidi ko će prvi doći.
Nataša je nestrpljivo gledala prema ulazu igraonice. Odjednom, na vratima se pojavio Fića! Njen drug sa najlepšim braon očima na svetu. Potrčala je prema njemu, a on je raširio ruke držeći šareno upakovan poklon. „Srećan rođendan!“ uzviknuo je veselo.
Ubrzo su stigli i ostali: Minja, čija je žućkasta kosa podsećala na zrake sunca, i Vasa, dečak braon očiju i kose, koji je uvek znao kako da nasmeje društvo.
Napolju je bilo divno, sunčano vreme, pa je Natašina starija sestra Una predložila: „Hajde da izađemo u dvorište igraonice! Možemo da igramo fudbal!“
Svi su oduševljeno prihvatili predlog. I devojčice i dečaci su voleli fudbal, a posebno su se obradovali što će im se Una pridružiti u igri. Pošto je Una bila mnogo starija od njih, smislili su poseban plan.
„Una će biti jedan tim, a mi ostali drugi!“ predložila je Nataša, mašući rukama uzbuđeno.
„To nije fer prema Uni,“ zabrinuo se Vasa.
Una se nasmejala: „Ne brinite, biće fer! Ja sam već velika, mogu protiv svih vas!“
Igra je počela. Una je bila sjajan golman i napadač u isto vreme, ali je namerno propuštala poneku loptu da prođe pored nje. Ipak, mališani su se stvarno trudili. Nataša je trčala gore-dole, njene šiške su poigravale na vetru, Minja je spretno driblala loptu, Fića je branio kao pravi golman, a Vasa je bio nezaustavljiv u napadu.
Odjednom, Nataša je dobila loptu. Dodala ju je Vasi, koji ju je prosledio Minji. Minja je vešto zaobišla Unu i onda vratila loptu Nataši. Nataša je šutnula svom snagom i… GOL!
„GOOOOL!“ povikali su svi uglas, skačući od sreće. Čak se i Una radovala zajedno sa njima.
„Pobedili smo veliku Unu! Pobedili smo veliku Unu!“ uzvikivali su veselo, trčeći u krug.
Posle uzbudljive igre, došlo je vreme za tortu. Bila je to prekrasna čokoladna torta ukrašena šarenim bombonama i sa likom Natašinog omiljenog crtanog junaka i svećicama koje su veselo treperile. Svi su zapevali „Danas nam je divan dan, divan dan, našoj Nataši rođendan… Srećan rođendan“, a Nataša je zatvorila oči, zaželela želju i dunula svećice.
„Šta si poželela?“ radoznalo je pitala Minja.
„Ne smem da kažem,“ nasmejala se Nataša, „jer se onda neće ostvariti. Ali mogu da vam kažem da sam poželela nešto što ima veze sa svima vama!“
Dok su jeli tortu i pili sokiće, Nataša je pogledala svoje drugare. Fića je pričao neki smešan vic, Minja se smejala toliko da umalo nije prosula sok, a Vasa je pokušavao da napravi brkove od šlaga. Una ih je sve gledala sa osmehom, srećna što je njena mala sestra tako uživala u svom danu.
Dan se polako približavao kraju, ali sreća u njihovim srcima nije jenjavala. Pre nego što su krenuli kući, svi su se čvrsto zagrlili.
„Ovo je bio najbolji rođendan ikada!“ uzviknula je Nataša, dok su joj šiške i dalje nemirno poigravale. „Najsrećnija sam što imam tako divne drugare!“
I zaista, bio je to poseban dan – dan kada je Nataša još jednom shvatila da nije važno koliko poklona dobiješ za rođendan, već koliko ljubavi deliš sa drugarima i porodicom. Jer pravo drugarstvo i ljubav porodice su najveći pokloni koje možeš da dobiješ.
Kada su se te večeri drugari razišli kućama, Nataša je sedela u svojoj sobi, držeći mali spomenar u rukama. U njega je zapisala sve što se tog dana dogodilo. Na kraju je velikim slovima napisala: „Drugari su kao zvezde na nebu – što ih je više, život je lepši i svetliji! Kada se družimo i volimo, svaki dan je kao rođendan. Jer drugarstvo je čarolija koja običan dan pretvara u praznik, a tugu u radost. Zato čuvajte svoje drugare i volite ih svim srcem, baš kao što ja volim svoje – Minju, Fiću, Vasu, i naravno, moju sestru Unu!“
A te večeri, pre spavanja, dok je Nataša polako tonula u san, kroz glavu su joj prolazile slike srećnog dana: osmesi drugara, Unini zagrljaji, pobednički golovi, ukusna torta… Znala je da će ovaj rođendan pamtiti zauvek, ne zbog poklona i balona, već zbog dragih lica koja su ga učinila posebnim. Svako dete koje ima drugare ima i najveće blago na svetu – srca koja kucaju zajedno, osmehe koji se dele i ljubav koja raste svakog dana sve više i više.
