U malom, blistavom jezercetu okruženom visokom trskom i šarenim lokvanjima, živela je porodica kornjača. Među njima je bio Tim, mala kornjača sa velikom maštom. Dok su njegova braća i sestre bili zadovoljni sunčanjem na toplim stenama i grickanjem ukusnih vodenih biljaka, Tim je uvek gledao ka obali, pitajući se šta se nalazi iza nje.
Svake noći, dok su svici plesali iznad vode, Tim bi pitao svoje roditelje: „Šta ima tamo u velikom svetu?“
Njegova majka bi se nasmešila i rekla: „Svet je ogroman, ali zapamti, naše jezerce je bezbedno i puno svega što nam treba.“
Ipak, Tim nije mogao da se oslobodi osećaja da ima još toga da se otkrije.
Jednog sunčanog letnjeg jutra, dok su ostale kornjače još spavale, Tim je doneo veliku odluku. „Danas je taj dan!“ šapnuo je sebi. Odlučno je zaplivao do obale i, po prvi put, zakoračio na suvo tlo.
Trava je golicala njegova stopala, a toplo sunce se drugačije osećalo na njegovom oklopu. Tim je duboko udahnuo, mirišući slatki miris divljeg cveća. „Vau!“ uzviknuo je, širom otvorenih očiju.
Dok je Tim gegao kroz visoku travu, začuo je šuštanje. Odjednom, dlakavo stvorenje sa dugim ušima iskočilo je pred njega.
„Oh!“ Tim je uzdahnuo, povlačeći se malo u svoj oklop.
Stvorenje je zanjihalo svojim ružičastim nosićem i nagnulo glavu. „Zdravo! Ja sam Skočko Zec. Nikad pre nisam video kornjaču van vode. Ko si ti?“
Tim je provirio glavom, osećajući se malo hrabrije. „Ja sam Tim. Istražujem svet!“
Skočkove oči su zasijale. „To zvuči uzbudljivo! Da li bi ti smetalo da ti se pridružim? Znam sva najbolja mesta ovde u okolini!“
Tim je željno klimnuo glavom, srećan što je stekao novog prijatelja. Zajedno su krenuli kroz šarenu livadu punu belih rada, ljutića i maslačaka.
Dok su putovali, naišli su na prekrasnog leptira koji je lepršao sa cveta na cvet. Njegova krila bila su zadivljujuća mešavina plave i ljubičaste boje.
„Zdravo, Leptirko!“ pozvao je Skočko. „Upoznaj mog novog prijatelja, Tima. On danas istražuje svet!“
Leptirko je graciozno sleteo na obližnji cvet. „Kako divno! Želite li da naučite kako da cenite cveće poput leptira?“
Tim je oduševljeno klimnuo glavom. Leptirko im je pokazao kako da nežno mirišu različito cveće a da ga ne oštete. Tim je bio zadivljen svim različitim mirisima koje nikada ranije nije iskusio.
Dok su nastavljali svoje putovanje, čuli su tiho zujanje. Pogledali su gore i videli malu pčelu kako leti sa cveta na cvet.
„To je vredna pčela,“ objasnio je Skočko. „Ona naporno radi skupljajući polen za svoju košnicu.“
Radoznao, Tim je pitao vrednu pčelu o njenom poslu. Ona je sa zadovoljstvom objasnila važnost timskog rada u pčelinjoj košnici i kako svaka pčela ima svoju ulogu. Tim je bio fasciniran time kako tako mala stvorenja mogu da rade zajedno da bi postigla toliko toga.
Kako je dan odmicao, Timove male noge su počele da se umaraju i počeo je da razmišlja o svojoj porodici u jezercetu. „Tako se dobro zabavljam,“ rekao je Skočku, „ali počinjem da se osećam nostalgično za kućom.“
Skočko je razumevajuće klimnuo glavom. „Dom je važan, Tim. Zašto se ne bismo uputili nazad?“
Na putu nazad ka jezercetu, nebo je počelo da se mračni. Tim se malo uplašio dok nije čuo nežno „Hu! Hu!“ Sa obližnjeg drveta, velika sova sa velikim, mudrim očima pogledala ih je.
„Dobro veče, mladi,“ rekla je sova dubokim, umirujućim glasom. „Ja sam mudra stara sova. Šta vas dovodi ovde u ovo doba?“
Tim je objasnio o svom danu istraživanja i kako se sada vraća kući.
Mudra stara sova je polako klimnula glavom. „Ah, zov avanture. Reci mi, mlada kornjačo, šta si naučio na svom putovanju?“
Tim je pažljivo razmislio pre nego što je odgovorio. „Naučio sam da je svet mnogo veći nego što sam zamišljao. Pun je divnih stvorenja i lepih stvari za koje nisam znao da postoje. Ali takođe sam naučio da bez obzira koliko je svet uzbudljiv, nema mesta kao što je dom. Nedostaju mi moja porodica i moje jezerce.“
Sovine oči su zasijale. „To su vrlo važne lekcije. Avantura nam pomaže da rastemo, ali dom je mesto gde pronalazimo ljubav i pripadnost.“
Ohrabren sovinim rečima, Tim i Skočko su nastavili svoje putovanje. Kada su konačno stigli do ivice jezerceta, Timovo srce je poskočilo od radosti. Mogao je da vidi svoju porodicu kako zabrinuto pliva blizu obale, tražeći ga.
„Tim! Vratio si se!“ pozvala je njegova majka, sa olakšanjem u glasu.
Tim je pojurio u vodu, grleći svoje roditelje i braću i sestre. Predstavio im je Skočka i ispričao im sve o svojoj avanturi, prijateljima koje je stekao i stvarima koje je naučio.
Od tog dana, Tim je nastavio da istražuje svet oko svog jezerceta, ali se uvek vraćao kući, znajući da su njegova porodica i njegovo jezerce najdragocenije stvari od svega. A ponekad bi Skočko, Leptirko, dolazili u posetu, pretvarajući malo jezerce u mesto okupljanja za sve vrste stvorenja da dele priče i prijateljstvo.
Kako je Tim odrastao, postao je poznat kao najmudrija kornjača u jezercetu, uvek spreman da podeli priče o svojim avanturama i važnim lekcijama koje je naučio o radoznalosti, prijateljstvu i vrednosti doma.
Kraj.
