Malena Maja je bila devojčica puna radoznalosti za svet oko sebe. Njene velike plave oči su se širile od uzbuđenje svaki put kad bi naučila nešto novo. A ništa je nije fasciniralo više od svemira i svih njegovih tajni.
Maja je obožavala da posmatra noćno nebo prekriveno zvezdama. Njenom deki Milanu je to bilo dobro poznato, pa joj je prošle godine, za njen šesti rođendan, poklonio pravi teleskop. Od tada, svako veče pre spavanja, Maja bi izvukla svoj teleskop i posmatrala nebo satima.
„Deko, da li misliš da negde tamo ima vanzemaljaca?“ upitala bi ga Maja, zureći u daljinu.
„Ko zna, možda i ima“, odgovorio bi deka sa osmehom. „Svemir je pun čuda koja tek treba da otkrijemo.“
Te večeri, Maja je kao i obično izvukla svoj teleskop i počela da posmatra nebo. Nebo je bilo vedro i jasno, idealno za posmatranje zvezda. Maja je uživala u prizoru miliona sjajnih tačkica koje su lepršale na nebeskom svodu.
Odjednom, ugledala je nešto neobično. Jasna svetla pruga se pojavila na nebu i za tren oka preletela preko njega, ostavljajući za sobom kratak svetleći rep.
„Deko! Deko! Vidi ovo!“ uzviknula je Maja uzbuđeno.
Deka Milan se žurno pojavio. „Šta se dešava, Majo?“
„Nešto čudno se desilo na nebu! Ogromna svetla pruga je upravo preletela!“ objasnila je devojčica.
Deka se nasmešio. „Ah, mala moja, to je bio meteor!“
„Meteor?“ Maja je bila zbunjena. „Šta je to?“
Deka Milan je izvukao svoju staru astronomsku knjigu i počeo da objašnjava Maji. „Meteor je komadić stene ili prašine iz svemira koji uđe u Zemljinu atmosferu i zagreje se do usijanja trenjem. To je ono što si videla – jedan meteor koji je blistao i goreo dok se kretao kroz nebo.“
Maja je bila fascinirana. „Znači, to je deo svemira koji je pao na Zemlju?“
„Tako je. A komadi meteora koji stvarno padnu na tlo zovu se meteoriti.“
Narednih dana, Maja nije mogla da se natera da prestane da misli o meteorima. Počela je da istražuje i uči o njima, čitajući knjige koje joj je pozajmljivao deka. Otkrila je da meteoriti često imaju oblik kamena ili gvožđa, a da potiču od ostataka asteroida i kometa.
Maja je naučila i razliku između meteora i kometa – dok su meteori mali komadi koji gore u atmosferi, komete su ledeno-kamene lopte sa dugačkim repovima od leda i prašine koje kruže oko Sunca. Takođe je saznala da su ogromni usamljeni stenoviti objekti koji orbitiraju oko Sunca zapravo asteroidi.
Deka Milan je bio presrećan što vidi svoju unuku toliko zainteresovanu za astronomiju. Kupio joj je male modele planeta i satelita, pa su zajedno pravili mini-svemir u Majinoj sobi. Svake večeri posmatrajući nebo, Maja bi zamišljala kako leti kroz duboki svemir i istražuje daleke planete i zvezde.
Jednog dana, deka joj je pokazao snimak pada meteorita na Zemlju. Maja je bila oduševljena prizorima velikog vatrenog objekta koji sija i ostavlja trag na nebu. Od tog trenutka, njena velika želja je bila da jednog dana vidi pravi meteor svojim očima.
Nekoliko meseci kasnije, lokalna astronomska grupa je organizovala posmatranje kiše meteorita zvane Perseida. Maja i deka Milan su se prvi prijavili. Pod vedrim noćnim nebom, okruženi drugim znatiželjnim posmatračima, Maja je širom otvorenih očiju gledala kako stotine meteora sevaju na nebu.
Tog trenutka, Majina ljubav prema svemiru i njegovim čudima postala je neprolazna. Odrasla je u vrednu astronomkinju koja je otkrila nove galaksije i planete, zahvaljujući svojoj detinjoj radoznalosti koju je podgrevao jedan svemirski meteor.
