Jednog jutra, Lena je videla nešto neobično na svom stočiću. Bio je to balon koji je svetlucao i menjao boje.
Pored njega je bila kartica:
„Draga Lena,
Ovo je tvoj balon emocija. On ti pokazuje kako se osećaš.
Sa ljubavlju, baka“
Lena je uhvatila kanap balona. Balon je postao žut, kao sunce. Lena se osmehnula. Osećala se srećno jer je prepoznala radost.
„Vidi, mama! Baka mi je poslala čarobni balon!“ viknula je.
Ali brat Viktor joj je prišao.
„Daj mi balon!“ rekao je i zgrabio ga.
„Ne! On je moj!“ viknula je Lena.
Balon je postao crven, kao vatra. Lena je osetila ljutnju. Ali čim je rekla sebi: „Ja sam ljuta“, srce joj se smirilo i mogla je bolje da diše.
„Lena, Viktore, prestanite!“ rekla je mama. „Viktore, vrati Leni balon.“
Viktor ga je vratio.
„Uredu,“ rekla je Lena. Balon je polako postao ružičast, pa žut. Lena se smeškala. Prepoznavanje ljutnje učinilo je da se opet oseća dobro.
Posle doručka, Lena je izašla da se igra. Balon je bio žut i skakutao s njom.
Tada joj je Mira, njena najbolja drugarica, rekla tužno:
„Lena! Selimo se sutra u drugi grad!“
Balon je postao plav, kao duboko more. Lena je osetila tugu. Suze su joj potekle niz lice.
Ali čim je rekla mami: „Tužna sam“, osetila je olakšanje – i balon je postao svetlije plav.
„Mama, balon je plav i osećam se tužno!“ rekla je Lena.
„Tuga je u redu, draga moja devojčice,“ rekla je mama. „Tuga dolazi i odlazi. Možete svakog dana pisati poruke jedna drugoj.“
Tog popodneva, baka je došla u posetu.
„Bako! Balon menja boje!“ rekla je Lena.
„Da, draga. Balon ti pomaže da prepoznaš svoja osećanja,“ objasnila je baka.
„Žut – srećna, crven – ljuta, plav – tužna, zelen – mirna, ljubičast – uzbuđena, siv – uplašena.“
Te večeri je grmelo. Balon je postao siv, kao oblak.
„Mama, plašim se!“ rekla je Lena.
„Vidiš, balon ti pokazuje strah. Hajde da sedimo zajedno i brojimo sekunde između munje i grmljavine,“ rekla je mama.
Lena je brojala sekunde. Balon je polako postao zelen, a Lena se smirila. Prepoznavanje straha pomoglo joj je da se oseća bolje.
Sledećeg dana bio joj je rođendan. Balon je bio ljubičast, kao dragulj. Lena je bila uzbuđena. Osećala se srećno jer je prepoznala svoje uzbuđenje.
Rođendan je bio prelep: drugari, igre, torta. Balon je menjao boje sa njenim osećanjima:
Žut – srećna dok je otvarala poklone
Ljubičast – uzbuđena kad je duvala svećice
Zelen – mirna dok su jeli tortu
Ponovo žut – vesela dok su se igrali
Svaki put kada je prepoznala emociju, osećala se bolje.
Uveče, Lena je sedela sa bakom.
„Bako, danas sam imala mnogo emocija!“ rekla je Lena.
„To je normalno, zlato,“ rekla je baka. „Sve emocije su važne. Nema loših osećanja. Kad prepoznaš kako se osećaš, osećaš se bolje.“
Balon je sada bio svetlo zelen i miran. Lena se osmehnula.
„Hvala ti, bako, za čarobni balon.“
„Nema na čemu. Pravi čarobnjak si ti, jer učiš da prepoznaješ svoja osećanja i da budeš hrabra,“ rekla je baka.
I te noći, Lena je znala: sve boje njenog balona – crvena, plava, žuta, zelena, ljubičasta ili siva – su u redu. Svaka emocija ima svoje mesto, i svaki put kada je prepoznaš, osećaš se bolje.
