Sunce je sijalo kada su Lena i Marko stigli kod bake Milice na selo. Čim se auto zaustavio, Lena je iskočila napolje sa svojim malim ljubičastim rancem.
„Bako, bako!“ vikala je i potrčala pravo u bakin zagrljaj.
Baka Milica je imala belu kosu skupljenu u punđu i uvek je mirisala na lavandu i sveže pečene kolače. Nasmešila se i rekla tajanstveno:
„Imam jedno iznenađenje za vas. Hajde, pođite sa mnom.“
Odvela ih je iza kuće, gde se nalazila velika bašta. U njoj su već rasli paradajz, krastavci i paprike. Baka je donela dve male kante – plavu za Lenu i zelenu za Marka.
„Danas ćemo biti pravi baštvani“, rekla je veselo. „Sadićemo šargarepu.“
Lena je zbunjeno pogledala oko sebe.
„Bako, a gde je šargarepa?“
„Još je nema“, objasnila je baka. „Tek ćemo je posaditi.“
Lena je stavila ruke na bokove.
„Ali ja hoću šargarepu sada! Gladna sam!“
Marko se nasmejao.
„Ne može odmah, Leno. Mora prvo da poraste.“
„A koliko to traje?“ pitala je Lena.
„Nekoliko nedelja“, rekla je baka. „Ali biće to naša šargarepa, najbolja na svetu.“
Baka im je pokazala male braon semenke, sitne kao zrnca peska.
„Iz ovih semenki izrašće šargarepa“, rekla je.
„Stvarno?“ čudio se Marko. „Tako su male!“
„To je čarolija prirode“, rekla je baka.
Zajedno su napravili male redove u zemlji. Lena je prstom pravila rupice, a Marko je pažljivo gledao da budu ravne.
„Uh, zemlja je prljava“, rekla je Lena.
„Zato ćemo posle da operemo ruke“, nasmejala se baka.
Lena je pažljivo spuštala semenke u zemlju.
„Laku noć, mala semenko“, šaputala je.
„Zašto joj pričaš?“ pitao je Marko.
„Možda voli“, rekla je Lena ozbiljno.
Baka se nasmejala.
„Možda i voli. Biljke rastu lepše kada im govorimo lepe stvari.“
Zatim su zalili zemlju.
„Pij, zemljo, pij“, pevušila je Lena.
Sutradan je Lena rano ustala i u pidžami otrčala u baštu.
„Marko, dođi! Da vidimo šargarepu!“
Ali u zemlji još nije bilo ničega. Lena je bila pomalo tužna.
„Treba vremena“, rekla je baka i pružila im čaše mleka. „Ali važno je da zalivamo svaki dan.“
Kada je došlo vreme za povratak kući, u grad, Lena je zabrinuto pitala:
„Bako, ko će zalivati našu šargarepu?“
„Ja ću je zalivati“, rekla je baka. „A tebi ću slati slike kako šargarepa raste.“
Svaki dan mama je Leni pokazivala slike. Prvo nije bilo ničega, a onda su se pojavili mali zeleni listići.
„Raste!“ skakala je Lena od sreće.
Posle par nedelje, Lena i Marko su se vratili kod bake. Bašta je bila puna zelenih listova.
„Gde je šargarepa?“ pitao je Marko.
„Ispod zemlje“, objasnila je baka. „Hajde da je izvadimo.“
Lena je uhvatila listove i povukla. Iz zemlje je izašla narandžasta šargarepa.
„Ja sam je isčupala!“ vikala je srećno.
Šargarepe su bile raznih oblika – krive, debele, tanke. Sve su bile posebne.
„Sve su savršene“, rekla je baka.
U kuhinji su oprali šargarepe i narendali ih. Lena je probala zalogaj i nasmejala se.
„Ovo je najukusnija šargarepa na svetu!“
„Zato što ste je vi uzgajili“, rekla je baka.
Te večeri, pred spavanje, Lena je tiho rekla:
„Bako, volim našu magičnu baštu.“
„I ona voli vas“, šapnula je baka.
Lena i Marko su zaspali sanjajući o bašti u kojoj sve lepo raste polako, uz brigu, ljubav i strpljenje.
