Inspirisano knjigom: Hajdi (Heidi), autorke Johanna Spyri
Celo selo je bilo u uzbudljivom iščekivanju proslave letnjeg solsticija. Dani su bili ispunjeni pripremama – žene su pekle kolače i hleb, deca su ukrašavala kuće cvećem, a muškarci su donosili drva za logorsku vatru.
Svanulo je i dugo iščekivano jutro, Hajdi je bila prva koja se probudila. Treptala je od uzbuđenja dok je posmatrala prekrasno jutro, sa toplim sunčevim zracima koji su obasjavali zelene padine planina. Brzo se obukla i potrčala da vidi šta se dešava u selu.

Na prostranoj livadi, meštani su već postavljali duge drvene stolove i klupe. Žene su raznosile korpe prepune kolača, domaćeg sira i maslaca. Deca su se igrala narodnih igara na travi, smejući se i galameći od uzbuđenja. Hajdi je otrčala da im se pridruži, poskakujući uz veselu muziku koju su svirali seoski svirači.
Kada se sunce podiglo na zenitu, celo selo se okupilo oko dugačkog stola da podeli svečani ručak. Hajdi je ćutke posmatrala kako njena baka, uvažena seoska starica, blagosilja hranu i ističe važnost ovog svetog dana. Zatim se pridružila ostalima, uživajući u divnom ukusu domaćih jela. Svi su pričali i smejali se, razmenjujući pozdrave i anegdote.
Konačno je došlo i vreme za igru. Sva deca su otrčala na veliku livadu gde je bila postavljena staza za trku u vrećama. Hajdi je poskakivala od iščekivanja, sa željom da pobedi u svom omiljenom takmičenju.
Jedan po jedan, deca su se pažljivo uvlačila u velike vreće od jute, samo su im glave virile. Zatim su se poređali na startnu liniju, stisnutih pesnica i zacrvenelih obraza od uzbuđenja.
Na znak starca koji je držao zastavu, takmičari su poskočili i počeli da poskakuju niz stazu, vrteći se i poskakujući nasumično. Hajdi je skakala što je brže mogla, glasno vičući od napora i veselja. Svi ostali su je bodirali i navijali sa strane, oduševljeni njenom energijom.
Hajdi je brzo izbila u vodeću poziciju, prestižući druge poput vižljastog zeca. Morala je da pazi da ne izgubi ravnotežu i ne padne, ali njene čvrste noge su je nosile kroz prepreke i okuke staze. Publika je urlala od oduševljenja dok je ona jurila ka cilju.
Kada je Hajdi konačno preletela preko linije cilja, svi su prsnuli u gromoglasan aplauz. Devojčica je iskoračila iz vreće, zadihana ali presrećna. Ostala deca su je grlila i čestitala joj na pobedi, a Hajdi se široko osmehivala, blistajući od ponosa.
Kada se noć spustila logorska vatra je planula na vrhu brda, osvetljavajući celo selo svojim svetlucavim plamenom. Svi su plesali i veselili se uz ritam duvačkog orkestra, proslavljajući dolazak leta. Hajdi se pridružila igri, vrteći se i skačući uz radosne pokrete. Želela je da se ovaj predivan dan nikad ne završi.
Zvuci muzike i smeha su konačno zamrli, Hajdi je usnula prožeta osećanjem pripadnosti i ispunjenosti. Ovo je bila njena omiljena proslava u godini, kada se celo selo ujedinjuje u radosno slavi život i prirodu.
Letnji solsticijum je poseban dan u godini kada imamo najdužu svetlost dana i najkraću noć. To se događa obično 21. juna.
Toga dana, sunce dostiže najvišu tačku na nebu i dani postaju duži i topliji. To je znak da stiže leto, najlepše i najsunčanije godišnje doba.
Ljudi širom sveta oduvek su slavili letnji solsticijum, jer je to vreme obilja i rasta u prirodi.
Letnji solsticijum je kao rođendan cele prirode – sunce nam daruje svoj najsjajniji i najduži dan, a svi zajedno to proslavljamo radošću i veseljem. To je vreme kada se svi okupljaju i slave život, svetlost i lepotu ovog predivnog godišnjeg doba.