Đurđa je devojčica koja ima pet godina, plavu kosicu i najlepši osmeh na svetu.
Osvanulo je jutro na praznik Veliki petak. Đurđa je otvorila oči i čula ptičice kako cvrkuću.
„Danаs je Veliki petak, danas farbamo jaja!“ — šapnula je sama sebi i brzo skočila iz kreveta.
U kuhinji su je već čekale njena baba Slavka i tetka Nina.
„Dobro jutro, sunce naše!“ — rekla je baba Slavka i zagrlila je.
„Spremne smo za farbanje jaja!“ — dodala je tetka Nina veselo.
Na stolu su bile činije sa bojama — crvena, plava, žuta, zelena i ljubičasta. Pored njih su bila bela jaja, uredno složena.
„Jaooo, koliko boja!“ — oduševila se Đurđa.
„Hajde da počnemo,“ — rekla je baba Slavka. — „Na Veliki petak farbamo jaja za Uskrs.“
Đurđa je pažljivo uzela jedno jaje.
„Ovo je za mene!“ — rekla je i spustila ga u crvenu boju.
„Zašto si izabrala crvenu boju?“ — pitala je tetka Nina.
„Zato što je crvena vesela boja!“ — nasmejala se Đurđa.
Zatim je uzela drugo jaje.
„Ovo je za babu Slavku,“ — rekla je i obojila ga u plavo.
„A ovo je za tetku Ninu!“ — rekla je i obojila treće jaje u žuto.
„Ovo je za mamu Mariju,“ — i obojila ga u ljubičasto.
„A ovo je za tatu Miću!“ — rekla je i obojila jaje u zeleno.
„I još jedno za dedu Paju, i ovo neka bude plavo !“ — rekla je i obojila jaje u plavo.
Baba Slavka je pokazala Đurđi kako da stavi mali listić na jaje i pažljivo ga umota.
„Kаd ga obojimo, ostaće šara!“ — objasnila je.
„Kao čarolija!“ — uzviknula je Đurđa.
I stvarno — kada su odmotale jaje, na njemu je ostao oblik lista.
„Vidi, vidi!“ — skakala je Đurđa od sreće.
Sunce je već bilo visoko nad gradom, a njih tri su se smejale i pričale dok su bojile jaja.
Na kraju, Đurđa je uzela jedno poslednje jaje.
Zastala je malo i rekla: „Ovo je posebno.“
„Za koga je?“ — upitale su zajedno baba Slavka i tetka Nina.
„Za sve nas!“ — rekla je Đurđa.
I umočila ga je prvo u crvenu, pa u plavu, pa u žutu boju.
Kad ga je izvadila, bilo je šareno i prelepo.
„Ovo je najlepše jaje na svetu!“ — rekla je ponosno.
Uveče su stavile sva jaja u korpu sa slamom.
Đurđa ih je pažljivo slagala jedno po jedno.
„Baba, hoće li ostati ovako lepa?“ — pitala je.
„Hoće, dušo,“ — rekla je baba Slavka. — „Sve što se pravi s ljubavlju ostaje lepo.“
Tetka Nina ju je pomilovala po kosi.
„A na Uskrs ćemo se svi radovati,“ — rekla je Đurđa i zagrila i babu i tetku.
„Volim vas,“ — rekla je tiho.
Te noći, Đurđa je zaspala srećna… i sanjala je šarena jaja ofarbana sa puno ljubavi.
