Jutro je mirisalo na travu i cveće. Sunce je tek provirilo, a kapljice rose sijale su kao male zvezdice.
Lenka se probudila jer je čula pesmu. Nije dolazila sa radija, već iz dvorišta.
Baka je pevala.
Lenka je brzo ustala i istrčala napolje, bosa. Trava je bila hladna i mekana.
„Srećan Đurđevdan, dušo!“ rekla je baka i zagrlila je.
„Bako, šta je Đurđevdan?“ upitala je Lenka radoznalo.
Deda se nasmešio i pokazao na cveće i grane koje je doneo.
„Đurđevdan je poseban dan,“ rekao je. „To je dan kada slavimo dobro i hrabrost. Postoji jedna priča o Svetom Đorđu koji je pobedio zlo i pomogao ljudima. Zato kažemo da dobro uvek može da pobedi.“
Lenka je širom otvorila oči.
„A zašto ima toliko cveća?“ upitala je.
Baka je počela da plete venčić.
„Zato što je Đurđevdan i praznik proleća,“ rekla je. „Priroda se tada budi, sve raste i cveta. Zato pravimo venčiće – da donesemo sreću i zdravlje.“
Lenka je pokušala da napravi svoj venčić. Malo se mučila, ali nije odustajala.
„Polako,“ rekla je baka. „Cveće voli nežne ruke.“
Posle nekog vremena, Lenka je napravila mali venčić. Bio je malo kriv, ali njoj je bio najlepši.
„Šta radimo s njim?“ pitala je.
„Jedan stavljamo na vrata da čuva kuću,“ rekao je deda.
„A jedan nosimo do vode i pustimo ga niz reku,“ dodala je baka. „Tada poželimo želju.“
Lenka je čvrsto držala svoj venčić dok su išli do potoka.
„Zatvori oči i poželi nešto lepo,“ šapnula je baka.
Lenka je zažmurila i zamislila svoju želju.
Zatim je pustila venčić u vodu.
Venčić je zaplovio i polako nestao niz potok.
„Hoće li mi se želja ispuniti?“ tiho je pitala.
Baka se nasmešila.
„Hoće, ako dolazi iz srca.“
Na povratku, Lenka je napravila još jedan mali venčić i pažljivo ga stavila baki na kosu.
„Za tebe,“ rekla je.
Baka ju je zagrlila.
Kasnije su svi zajedno ručali u dvorištu, smejali se i uživali.
Pre nego što je zaspala, Lenka je pitala:
„Bako, šta je najvažnije na Đurđevdan?“
Baka je nežno pomilovala po kosi.
„Da se setimo da je svet lep, da volimo jedni druge i da dobro uvek pobeđuje.“
Lenka se nasmešila i utonula u san, dok je napolju mirisalo cveće i proleće.
