Dragi roditelji, spremite se za putovanje u magični Arhipelag godišnjih doba! Ova nežna priča za uspavljivanje upoznaće vaše mališane sa hrabrom Mišicom Milom. Kroz njenu uzbudljivu avanturu u misterioznom lavirintu, deca će na zabavan način usvojiti važne životne pouke o empatiji, nesebičnom pomaganju i snazi uspomena. Ovo je idealno štivo za mirne snove i tople roditeljske zagrljaje nakon napornog dana.
Vreme potrebno za čitanje
5 minuta
Davno, davno, na čarobnom mestu zvanom Arhipelag Godišnjih Doba, živela je jedna mala mišica po imenu Mila. Bila je sitna kao zrno, ali je imala velike uši koje su mogle da čuju svaki šapat vetra i svaku pesmu talasa. Oko vrata joj je uvek lepršao ljubičasti šal – poslednji poklon njene porodice koju je davno izgubila. Taj šal ju je grejao i podsećao na njihovu ljubav.
Milina domovina bila je veoma neobična! Svako ostrvo imalo je svoje godišnje doba. Na jednom ostrvu bilo je uvek leto sa svetlucavim zvezdama. Na drugom je padalo šuškavo lišće cele jeseni. Treće ostrvo bilo je prekriveno snegom, a četvrto je cvetalo u proleće, mirisno kao najlepši cvet.
Jedne večeri, dok je Mila šetala kroz cveće na prolećnom ostrvu, zemlja se odjednom zatresla! Oko nje je nikao veliki zeleni zid. Zatim još jedan, pa još jedan. Mila je shvatila šta se dešava – zatekla se u Lavirintu Godišnjih Doba! To je bila stara zamka koja se polako zatvarala, sve dok ne sakrije nebo.
„Moram da nađem izlaz!“ pomislila je Mila hrabro.
Priljubila je uvo uz zemlju i slušala. Čula je žubor vode sa letnjeg ostrva, škripanje leda sa zimskog ostrva, miris kestena sa jesenjeg ostrva. Setila se svoje porodice i to joj je dalo hrabrosti da krene dalje.
Ali lavirint je bio čudan – prolazi su se menjali! Ispred nje se pojavila velika raskrsnica. Levo je vodio mračan put kroz šumu, desno put ka suncu. Nije bilo ni jednog znaka koji bi joj pokazao kuda da ide.
Dok je razmišljala, začula je nečiji plač. Tamo, na listu, u kapljici rose, bio je zatvoren jedan mali leptir!
„Pomoći ću ti!“ rekla je Mila.
Malim šapicama pažljivo je oslobodila leptira. On je bio šaren kao duga! Zatreperio je krilima i prosuo čarobnu prašinu po Milinom šalu.
„Hvala ti, hrabra mišice!“ rekao je leptir. „Zauzvrat, daću ti dar. Ova svetlost će ti pokazati pravi put kada pogrešiš.“
Leptir je sleteo na Milinu glavu i pretvorio se u svetleću zvezdicu koja se nije gasila.
Nastavili su zajedno. Prolazili su kroz mirisno polje lavande, šuštali kroz jesenje lišće, slušali pesmu zimskih pahulja. A lavirint se oko njih još više zatvarao.
Na sledećoj raskrsnici, Mila je postala tužna. Činilo joj se da nijedan put ne vodi ka njenoj kući. Ali tada je leptir prosuo svoju čarobnu prašinu, i pred Milom se pojavila mala kutija!
Otvorila je kutiju i u njoj pronašla par ljubičastih rukavica – iste boje kao njen šal! Kada ih je obukla, osetila je toplotu, kao da je ponovo sa svojom porodicom.
„Zapamti, Mila,“ prošaputao je leptir, „porodica nisu samo oni sa kojima si odrasla. Porodica su svi oni koji te vole i nikada te ne ostavljaju.“
Milino srce se ispunilo radošću! Krenula je dalje, osećajući toplinu rukavica i svetlost svog novog prijatelja.
Na poslednjem skretanju, lavirint je pokušao da je zbuni. Svi mirisi i zvuci bili su isti. Ali svetlost leptira pokazala je skrivenu kapiju među travom. Mila je protrčala kroz nju baš kada su se zidovi lavirinta zatvorili iza nje!
„Uspela si!“ rekao je leptir. „Pronašla si put ka domu zato što u srcu nosiš ljubav. Tvoje veliko srce i tvoje široke uši pomažu ti da čuješ i osetiš ljubav svuda oko sebe.“
Dok joj je ljubičasti šal plesao na vetru, Mila je shvatila nešto važno: gde god da ode, njena porodica će biti uz nju. U svakom prijatelju koga upozna, u svakom srcu koje se za nju otvori. Jer prava porodica su oni koji te bezuslovno vole.
Od tog dana, Mila je pomagala svima kojima je pomoć bila potrebna. Delila je svetlost leptira, toplinu rukavica i ljubav svog srca. Arhipelag je postao dom za sve koji su tražili prijatelje, gde je svako godišnje doba bilo razlog za slavlje, a svako ostrvo je pripadalo velikoj porodici koju je povezivala ljubav.
Pouka priče
„Kada pomažemo drugima u nevolji, mi zapravo pomažemo i sebi. Dobrota je poput svetlosti – ona nam uvek pokaže pravi put kada se izgubimo.“
Razgovarajte sa detetom (3 pitanja)
- O emocijama: „Kako se Mila osećala kada se našla u lavirintu, a kako kada je oslobodila leptira?“
- O simbolici: „Mila nosi ljubičasti šal kao uspomenu na svoju porodicu. Imaš li ti neki predmet koji te podseća na nekoga koga voliš?“
- O mašti: „Da ti možeš da posetiš Arhipelag Godišnjih Doba, na koje ostrvo bi prvo otišao/la (Zimsko, Letnje, Jesenje ili Prolećno) i zašto?“
